Sve nas manje, a nema predaje

Na ovo druženje došli su Grahovljani iz Lucerna, Ciriha, Delemonta, St. Galena, Bazela, Buhsa (SG), Roršaha, Mulena, Altštetena (SG) i drugih gradova u Švajcarskoj, kao i oni koji žive u Austriji i Nemačkoj.

Iz Austrije su došle familije Jovetić i Injac iz Rankvajla u Forarlbergu, a rodom su iz Kazanaca kod Grahova, dok je iz Nemačke stigla familija Škapina iz Belingena, rodom iz Peulja, takođe kod Grahova.

Među Grahovljanima je bio i organizator prvog skupa Nikola Janjić, od koga i potiče ideja o druženju Grahovljana, kao i familije Kovljenić, Marunić, Petrušić, Arnaut, Mičić, Aleksić i druge.

– Moram, nažalost, konstatovati da nas je iz godine u godinu na ovim okupljanjima sve manje. Neki od nas idu u penziju, neki su se vratili u rodni kraj – kaže za "Vesti" domaćin ovog skupa Zoran Ivetić.

Kaže nam da ove godine najviše Grahovljana koji su došli na ovaj skup živi u kantonu St. Galen, nešto ih ima i iz centralnog dela Švajcarske.

– Jedino sam ja iz francuskog dela, kantona Jura – dodaje Ivetić. Na ove priredbe dolaze i naša deca, ali neki od njih su već odrasli pa imaju svoje poslovne ili SPORTske obaveze, pa će nam se kasnije pridružiti – ističe naš sagovornik.

– Svake godine se trudim da se nađem sa mojim zemljacima u Švajcarskoj. Drag mi je svaki kamen iz mog kraja, a kamoli moji zemljaci koji se ovde okupljaju. Jednostavno osećam želju za našim narodom i koliko je to moguće prenosimo taj patriotizam na našu decu – kaže Milan Ignjac, rodom iz Kazanaca kod Grahova.

– Drago mi je da smo videli ovde naše zemljake, bliže i dalje poznanike, naše rođake i trudićemo se da se ovo druženje nastavi svake godine. Danas se osećamo kao da smo u svom rođenom Grahovu i sve bismo dali da se ponovo vidimo sledeće godine – veli Žarko Škapina, koji je došao na ovaj skup sa ženom Koviljkom i ćerkom Stojankom, rodom iz Peulja, a žive u Belingenu kod Štutgarta u Nemačkoj.