Nakon lepe jeseni i donedavno neuobičajeno blage i podnošljive zime, zahladnelo je na Pešteru, Goliji, Rogozni i Kopaoniku. Stigli su i prvi ozbiljniji mrazevi. U nekim selima na Pešteru živa u termometru već se spuštala i do 20. podeoka ispod nule. Još veće hladnoće očekuju se oko Savindana, kada je u ovom delu Srbije obično najhladnije i kada minusi budu i do 40 stepeni.
Nema prihoda
Sa padom temperature i obilnim snegovima koji se najavljuju i očekuju, raste nervoza među desetinama bolesnih, siromašnih i usamljenih nevoljnika, mahom bolesnih staraca i štićenika našeg Humanitarnog mosta o kojima, ako se izuzmu čitaoci “Vesti”, retke dobre komšije i po koji humanitarac, godinama niko ne brine.
Većina ovih siromašaka ima više od 80 godina. Žive u oronulim i hladnim straćarama bez vode i kupatila, koje uglavnom prokišnjavaju. Kubure sa strujom i ogrevom, a pošto nemaju nikakve prihode, niti su godinama silazili u grad i sreli lekara, ne mogu da kupe ni namirnice i lekove…
Nekima se tokom jeseni posrećilo, pa su zahvaljujući donacijama dobrotvora iz dijaspore na vreme obezbedili ogrev i lekove. Mnogi, nažalost, nisu i otuda nervoza i strah od vremenskih (ne)prilika i dana koji dolaze.
U selu Jukovača, nadomak Novog Pazara, preteško žive i jedva opstaju 85-godišnji supružnici Agan i Zejna Pramenković, dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta. Mada su tokom leta dobili dve-tri manje donacije, još nisu uspeli da obezbede dovoljno drva, brašna i lekova.
– Mi živimo od sevapa, pomažu nam komšije i dobrotvori iz dijaspore. Stari smo, bolesni, nemoćni i jedva pokretni. Ako nam dobri ljudi ne priteknu u pomoć bićemo u velikoj nevolji. Najviše se bojimo mrazeva i i bolesti – priča starina Agan i naglašava da će januar i februar biti najteži.
Za toplu sobu
– Nadam se da će nam dobrotvori obezbediti toplu sobu, svetlo i najpotrebnije lekove, ništa više nam ne treba. Hvala im unapred – dodaje Aganova supruga Zejna.
– Bolesna sam, jedva pokretna i nemoćna, svaka pomoć zlata mi je vredna. Sve što imam u ovoj kući kupili su mi dobri ljudi sa raznih strana sveta. Očekujem pomoć i tokom narednih (hladnih) zimskih dana. Nadam se da će i komšije dolaziti da mi donesu hleba, unesu drva i nalože šporet. Uplašena sam jer još nemam dovoljno ogreva. Ne mogu da platim struju, kupim brašno i obezbedim bar najpotrebnije lekove – žali se usamljena starica Hankija Kurtanović iz Tutina, kojoj su naši čitaoci svojevremeno renovirali i utoplili kuću u kojoj živi.
Sa gotovo identičnim nevoljama suočava se i 70-godišnji Tihomir Balović iz sela Rajetići na Rogozni koji je godinama, u siromaštvu i muci, brinuo o šlogiranoj i nepokretnoj supruzi Milici. Nakon što je Milica nedavno preminula, Tihomir je ostao sam u opustelom selu, bez plate, penzije ili socijalne pomoći. Bolestan je i ne može ništa da radi, svaka pomoć bila bi mu zlata vredna.
– Dok je supruga bila živa, a ja stalno pored nje, povremeno nam je stizala pomoć dobrotvora koja bi nas uvek podigla sa dna. Nadam se da će mi humani i dobri ljudi pomoći da kupim hleb i lekove i preživim bar ovu zimu. Kad dođe proleće biće bar malo lakše – ističe Tihomir.
Kao u Sibiru
– Pešter je ovo, nekada je hladnije nego u Sibiru. Bogu se molim da mrazevi budu podnošljivi i da mi u međuvremenu stigne pomoć dobrih ljudi, bar za ogrev i lekove. Nadam se da me dobrotvori iz dijaspore, koji su mi najviše pomogli, nisu zaboravili – poručuje siromašna Muratka.
Boško se nada
Pomoć dobrotvora i u ovoj godini očekuje i teško bolesni i siromašni Boško Belić, jedini žitelj zabitog sela Praštevina podno Golije. Tek od prošle jeseni Boško je štićenik našeg Humanitarnog mosta, propala su mu oba kuka i oba kolena i odnedavno je nepokretan. Živi sam u oronulom kućerku bez vode i struje. Nekoliko donacija naših čitalaca pomoglo mu je da obezbedi ogrev, lekove i najneophodnije namirnice. Bez pomoći dobrotvora teško da će dočekati proleće.
