Da bi se, makar i u poznim momačkim godinama, oženili i stekli potomstvo, mnoge “neženje” iz Raške oblasti i cele jugozapadne Srbije bračnu sreću tražili su i našli na severu Albanije, najčešće u okolini Skadra. Prema nezvaničnim informacijama, samo u poslednjih desetak godina, u ovom delu Srbije sklopljeno je više od 300 srpsko-albanskih brakova iz kojih je rođeno više stotina mališana, među kojima danas ima i studenata.
Nada u opstanak
O nevestama iz Albanije svi uglavnom imaju samo reči hvale, vredne su i radne, ništa im nije teško i maksimalno su odane kući i porodici. U više sela na Pešteru oživele su škole i vratila nadu u opstanak na ovim prostorima.
Uprkos razlici u jeziku, kulturi i običajima i teškom životu u zabitim selima, malo je srpsko-albanskih brakova koji su se raspali i Albanki koje su se vratile u rodni Skadar, skoro da se mogu izbrojati na prstima jedne ruke. Jedan od takvih je i brak Velibora Bugarića (46) iz sela Vranovina podno Golije.
Posle 13 godina zajedničkog života, njegova supruga, Albanka, rodom iz Vrake u okolini Skadra, odlučila je da siromašnom Veliboru, koji je, kako ističe njegova majka Ljubinka, svojevremeno išao u “specijalnu školu”, ostavi četvoro zlatne dece i sreću potraži u drugom delu Srbije.
Dobri đaci
O svojim mališanima Velibor brine kako može i koliko može, pošto je siromašan i ne radi, svojoj deci, dobrim đacima, ne može da obezbedi ni najosnovnije uslove za njihovo odrastanje i školovanje.
Sva muka oko vaspitanja, prehranjivanja i školovanja Martine, Marije, Ratka i Nenada pala je na moja pleća, iako sam stara i bolesna, moram da ih okupam, obučem, nahranim i spremim za školu, ne znam koliko ću izdržati, jer smo i ja i suprug Dušan stari, bolesni i siromašni. Iako je radan i vredan, ni njihov otac Velibor ne može mnogo da im pomogne. Sada kada im je majka najpotrebnija, posebno Martini i Mariji, ona ih je napustila, ostali su siročad – priča Veliborova majka Ljubinka i istič da su rodbina i dobri ljudi iz ovog kraja Veliboru i deci sagradili kuću koja još nije završena i u kojoj svega nedostaje.
Među prvima, ovoj porodici u pomoć je pritekao humanitarac i naš saradnik Hido Muratović koji je Veliboru i deci odneo puno namirnica, odeće i obuće i uručio im prvu pomoć od 200 evra, odmah potom iz firme Ekstra-san iz Ribarića kod Tutina, vlasništvo braće Almira i Samira Zilkića, poznatim po humanosti i dobročinstvu, stigla su dva kauča kojima su se deca mnogo obradovala.
Za struju
Spavali smo na starim, dotrajalim i neudobnim ležajevima od kojih su nas leđa bolela, sada će nam biti mnogo lepše – ističe Veliborova najstarija ćerka Martina.
Ova porodica i ova deca moraju biti stalna briga dobrih ljudi, apelujem na sve čitaoce “Vesti” i svu humanu dijasporu da im pomognemo, namirnice će im brzo nestati, valja platiti struju, obezbediti im prevoz do udaljene škole, nabaviti knjige i školski pribor. Posebno im je potrebna veš-mašina, kako baka Ljubinka više ne bi morala sve da pere ručno, deci nedostaje i radni sto, o kompjuteru i mobilnom telefonu za sada mogu samo da sanjaju – poručuje poznati dobrotvor Hido Muratović.
Sto dolara iz Australije
Iz dalekog Liverpula u Australiji, od dobrotvorke koja želi da ostane anonimna, Gorici Acković iz zabitog Odojevića na Rogozni stigla je pomoć od 100 tamošnjih dolara. Teško bolesna Gorica ima smetnje u razvoju i živi sa bratom Milanom koji je zbog nje ostao u zabitom selu i nije uspeo da se oženi i osnuje porodicu. Donacija će im dobro doći da plate račun za struju, Gorici kupe potrebne lekove i obnove zalihe namirnica. Dobrotvoru iz Liverpula i svim drugim dobrim ljudima koji im pomažu, Milan i Gorica šalju pozdrave i zahvalnost do neba.
