Prošlu i nekoliko prethodnih zima, usamljene starice sa Rogozne, Golije i Peštera preživele su najviše zahvaljujući pomoći naših čitalaca koji su im tokom jeseni slali priloge za nabavku ogreva, kupovinu hrane, lekove, struju.
Sve to i ovog septembra i oktobra čeka: Stanu Minić, Miljojku Aksentijević, Katu Bašić, Fehu Ćosović i Kimetu Grišević koje su nemoćne da same bilo šta preduzmu i da nije pomoći dobrih ljudi, postavlja se pitanje da li bi još bile u životu.
– Pred prošlu zimu donatori su mi pomogli da se dobro spremim za život u samoći, siromaštvu i bespuću. Imala sam dovoljno drva, namirnica i lekova. I bila je to za mene “dobra zima”, a kakva će biti sledeća, Bog će ga znati, jer u kući nemam ni dinara, a pred kućom još ni drveta, o ostalom i da ne govorim – žali se baka Stana Minić iz zabitog Dragočeva na vrhu Rogozne, sela koje je zimi, a nekada i tokom jeseni i proleća, mesecima odsečeno od ostalog sveta.
Tešku borbu za golo preživljavanje vodi i starica Miljojka Aksentijević iz Žunjevića, sa drugog dela Rogozne.
Kao i Stana, nema nikoga svoga, decenijama živi sama bez penzije, bez zdravstvenog osiguranja, bez socijalne pomoći.
– Jedina pomoć su mi dobri ljudi iz ovog kraja, čitaoci “Vesti” i humanitarac Hido Muratović. Osim što mi obezbeđuju ogrev, brašno, lekove i plaćaju struju, prošle jeseni kupili su mi nova vrata i utoplili ruiniranu kućicu u kojoj živim. Imala sam i nešto zaliha ukoliko se razbolim, a i za “ne daj Bože”. Međutim, i to se potrošilo. Ne znam kako ću u novu zimu, a potajno se nadam da će mi dobri ljudi ponovo pomoći. Svaka donacija i svaki dinar meni su za život i opstanak vredni – priča baka Miljojka.
Potpuno ista situacija je i kod Kate Bašić iz Svilanova na Goliji. I ona decenijama živi sama. Kako samo njena duša zna. U poslednje dve godine život joj je bar malo olakšan, jer je postala štićenik Humanitarnog mosta “Vesti”.
– Donacije čitalaca “Vesti” spasle su me gladi i propasti. Uspela sam i da konačno, posle mnogo godina, odem u Novi Pazar, posetim lekara i kupim najpotrebnije lekove. Mnogo sam zahvalna tim dobrotvorima iz belog sveta. Bog neka ih čuva gde god da su. Ipak, još nisam počela da se pripremam za zimu, ne smem ni da pomislim kako ću je preturiti preko glave ako mi neko ne pomogne – priča ova starica.
Potpuno ista muka muči i starice Fehu Ćosović iz Braćaka na Pešteru i Kimetu Grišević iz Belih Voda podno Golije. Obe, kao i Stana, Miljojka i Kata žive same, oskudevaju u svemu i pred svaku zimu strahuju kako će dočekati proleće.
– Čitaoci “Vesti” pomogli su mi prošle jeseni da utoplim kuću, dobila sam i najosnovnije namirnice, platila dug za struju i kupila najpotrebnije lekove, pa sam zimu provela bez straha da ću se razboleti od studi. Letos sam se nekako snalazila, pomagale su mi komšije i dobri ljudi sa Peštera, a sada ponovo strahujem jer sam nemoćna da se spremim za pešterske snegove i mrazeve koji će stići već u oktobru – žali se baka Feha i nada se da će joj pomoć, makar i najminimalnija, stići i ove jeseni.
I Dušimir u nevolji
Među starima i nemoćnima, koji čekaju pomoć dobrih ljudi je i Dušimir Vuksanović iz zabitog sela Pačevina u podnožju Golije.
On je u poslednjih pet godina, na nogama, bez odlaska lekaru preživeo četiri šloga i dva infarkta i pravo je čudo kako se u bedi i samoći izborio sa teškom bolešću. Čitaoci “Vesti” pomogli su mu kad mu je bilo najteže.
Sada je znatno bolje, ali je i dalje nesposoban da sam sebi spremi ogrev, najosnovnije namirnice i lekove. Nada se da će ga Bog pogledati i da će se pojaviti neko ko će mu pomoći.
Ponekad i gladna
– Nemam nikoga svog, stara sam, bolesna i iznemogla, ponekad i gladna. Ne mogu da radim, nemam ni zdravstvenu knjižicu, nemam ni socijalnu pomoć, pa svaki odlazak kod lekara i lekove moram da platim. Da nije bilo pomoći komšija i pokoje donacije iz inostranstva verovatno bih dosad skapala od gladi. Nadam se da će mi dobri ljudi pomoći da se bar ne smrzavam tokom zime, a za ostalo, šta bude – poručuje starica Kimeta Grišević.
