Skoro 40 zemalja u Africi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku, kao i bivšem Sovjetskom Savezu, zabeležilo je slabije rezultate u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, navodi se u tom izveštaju.
Od balkanskih zemalja, Srbija i Hrvatska su opisane kao slobodne države, BiH je, zajedno sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom svrstana u grupu delimično slobodnih zemalja, dok je Kosmet dobio ocenu zemlje u kojoj nema slobode.
„Trend pogoršanja je globalan. Njime su zahvaćene zemlje koje raspolažu vojnom i ekonomskom moći, to pogađa zemlje koje su ranije pokazivale reformski potencijal i praćeno je rastom progona političkih disidenata i nezavisnih novinara", izjavio je Arč Padington, direktor istraživačkog odeljenja ove organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Komentarišući stanje u Rusiji i Kini, Padington je rekao da su „najuticajniji autoritarni režimi postali još represivniji, uticajniji na međunarodnoj areni i beskopromisni".
Ocenu slobodne zemlje dobilo je 89 država, u kojima živi 46 odsto svetskog stanovništva. Još 58 zemalja su delimično slobodne, navodi se u izveštaju. U njima živi 20 odsto svetske populacije.
Za čak 47 država, sa 34 odsto svetskog stanovništva, rečeno je da nisu slobodne. Broj zemalja koje su usvojile demokratiju je 116, što je najmanje od 1995. godine.
Najlošije stanje ljudskih prava, prema ovom izveštaju, u 2009. vladalo je u Mjanmaru, Ekvatorijalnoj Gvineji, Eritreji, Libiji, Severnoj Koreji, Somaliji, Sudanu, Tibetu, Turkmenistanu i Uzbekistanu.
