Zamislite mesto u kojem kuće nemaju ulazna vrata, prodavnice su otključane čak i noću, a meštani se nikada ne osećaju nesigurno. Zvuči kao naučna fantastika, ali nije. Jedno takvo selo zaista postoji, zove se Šani Šingnapuru i nalazi se u indijskoj državi Maharaštra.
U selu udaljenom oko 300 kilometara istočno od Mumbaja, kriminal je toliko stran pojam da su meštani prestali da čuvaju svoje kuće, imovinu i dragocenosti. Generacijama unazad, niko ne zaključava automobile i motore, prodavci ostavljaju gotovinu u otvorenim fiokama. Domaćice drže nakit u otključanim kutijicama, unutar kuća koje uopšte nemaju vrata, već samo drveni okvir za njih, iza koga stoji zavesa.
Razlog za lagodno ponašanje je bezgranična vera stanovnika ovog sela u nebeskog zaštitnika Šanija, za koga veruju da ih štiti od lopova. Ubeđenost da će, ko god ukrade bilo šta u ovom mestu, navući na sebe gnev Šanija, hinduističkog boga poznatog po prekoj naravi i sklonosti osveti, navodno već tri veka drži loše ljude podalje od Šani Šingnapura.
Naime, legenda kaže da je pre oko 300 godina, posle naleta kiše i poplava, na obali reke Panasnale, koja je nekada tekla kroz selo, pronađena teška crna ploča. Kada su meštani štapom dotakli stenu od 1,5 metara, iz nje je potekla krv. Kasnije te noći, bog Šani se pojavio u snovima seoskog starešine, otkrivajući mu da je ploča njegov idol te je naredio da ploča bude u selu uz uslov da nema obezbeđenje “jer mu je potrebno da nesmetano nadgleda selo”. Šani je tada blagoslovio vođu uz obećanje da će zaštititi selo od opasnosti. Čim su postavili ogromnu ploču na platformu bez krova u srcu grada, odlučili su da odbace sva vrata i brave. Nisu im više bili potrebni, jer ih Gospod čuva. Tako je i dan-danas. Seljani su puni priča o neuspelim pokušajima pljačke gde su lopovi cele noći šetali ukrug. Drugo lokalno predanje kaže da je jedan seljanin postavio vrata na svoju kuću i već sutradan doživeo saobraćajnu nesreću.
Zbog neobične istorije, Šani Šingnapur privlači poklonike iz cele Indije. Najmanje 40.000 posetilaca dolazi svakog dana da vidi nekada skromnu svetinju koja je prerasla u veliki hram sa ogromnom imovinom i donacijama.
Iako postoje ljudi koji apsolutno veruju u Šanijevu zaštitu, mesto je počelo da se menja. Kada je lokalna banka otvorila filijalu u selu 2011, stavili su ulazna vrata od pleksiglasa bez katanaca da bi poštovali seosku tradiciju, ali su vrata zatvorena pomoću elektromagnetne brave na daljinsko upravljanje. Mnoge kuće i lokalna preduzeća, posebno hoteli, počeli su da postavljaju klizna vrata koja su se zatvarala iza zida, stvarajući iluziju ulaza bez vrata. Čak i hram drži obezbeđenje u prostoriji zajedno sa proverom prtljaga i sigurnosnim kamerama, a kutija za donacije je zaključana. Ipak, poverioci hrama i seljani, čija ekonomija zavisi od turizma, trude se da održe ugled sela.
– Policijska stanica i pojačano obezbeđenje su za upravljanje masom, a ne za kriminalističke patrole – ističu oni.
Tvrde i da u selu nema zločina te da je policijska stanica u Šingnapuru “jedina u celoj zemlji bez vrata”, ignorišući čvrste drvene ploče koje čuvaju njen ulaz.
Realno, sama činjenica da u mestu postoji policijska stanica govori da Šani ipak nije svemoguć, ali i da očigledno postoji zataškavanje podataka zarad čuvanja reputacije Šani Šingnapura.
Lopovi će oslepeti
Meštani su toliko nonšalantni da čak i ne traže od komšija da im paze na kuću dok su van grada. Neki veruju da će lopovi odmah biti kažnjeni tako što će oslepeti, a neki da će se suočiti sa sedam i po godina loše sreće.
Ipak, poneka pljačka
Stanovnici sela, koji uopšte ne veruju u priču o Šaniju, smatraju da je legenda o njemu smišljena da bi selo privuklo i ugostilo više posetilaca. Isti ljudi kažu i da su tvrdnje zvaničnika o kriminalu u selu takođe lažne.
Jedan novinar je prošle godine stigao u Šani Šingnapur ne bi li saznao da li je ovo selo stvarno potpuno bezbedno.
– U lokalnoj policijskoj stanici sam dobio odgovor da su se u prethodnih šest godina u selu dogodila četrdeset dva kriminalna incidenta, od kojih su jedanaest bile pljačke – tvrdi novinar.