U Vajdenu i Tiršenrojtu, gradovima na granici Bavarske i Češke, sve je više naših ljudi koji dolaze zbog posla, bilo da je reč o zdravstvenim i građevinskim stručnjacima i radnicima, ili stručnjacima za informacione tehnologije. Klinika Vajden je pored ostalih, zaposlila i troje lekara iz Pirota i Prokuplja.
Pre pet godina u Vajden je iz Pirota stigao bračni par lekara Milan i Sanja Džunić, a pre godinu dana došla je i Ana Cvetković sa suprugom i troje dece. Dobro su se snašli na svojim radnim mestima i uz dobro znanje nemačkog jezika već obezbedili specijalizacije ili se za to pripremaju. Za Džuniće i Cvetkoviće je po dolasku u nemačku sredinu bilo važno da imaju nekog ko s njima govori srpski i naišli su na gostoprimstvo slikara Tome Brankovića.
Prijatelj kao otac
Toma živi u Šenkirhu kod Vajdena od 1979. godine, pa se može reći da je “domorodac”. Pored toga što je vrlo cenjen u nemačkoj sredini kao vrstan umetnik, on je uvek na usluzi našim ljudima, bilo da je reč o turistima, radnicima ili sportistima.
– Toma nam je bio od velike pomoći u snalaženju u novoj sredini i rešavanju nekih važnih pitanja. Doživeli smo ga kao prijatelja, pa i kao oca jer je imao višedecenijsko iskustvo života u ovom kraju – ističe dr Milan Džunić.
Svojim savetima, ali i povremenim okupljanjem ovih ljudi u svojoj kući Toma je stekao njihovo poštovanje i zahvalnost.
– Vrlo dobro znam kako izgleda kada iz zavičaja dođete u nepoznatu sredinu, mnogi ne vladaju nemačkim jezikom da bi se brzo snašli i rešili neke životno važne probleme. Kada god čujem za takve naše ljude, rado im pomažem i činim sve da bi se što pre snašli i osamostalili. Mnogima sam pomogao na početku, a kada su se uklope u ovo društvo sa većinom njih ostao sam u dobrim odnosima. Čujemo se često, posećuju me. Bilo je i onih koji su se posle moje pomoći na početku, jednostavno “izgubili”. Verujem da su i oni kao i ovi s kojim održavam kontakte uspešni i to mi čini veliko zadovoljstvo – kaže Toma Branković.
Novi početak
Inače, dr Milan Džunić je bio najbolji student na Medicinskom fakultetu u Nišu, a posle završetka studija radio je četiri meseca na Hitnoj pomoći, dok supruga Sanja, takođe lekar nije mogla da dobije posao.
– Kao da smo znali šta nas čeka i da se ovde teško dolazi do posla, nas dvoje smo već na trećoj godini studija počeli da učimo nemački. Posle završetka studija i kratkog predaha, rešili smo da idemo u Nemačku. Bilo je nekoliko ponuda za posao, ali smo se opredelili za Klinuku Vajden i nismo se pokajali – kaže Milan.
Za razliku od bračnog para Džunić, dr Ana Cvetković je imala zaposlenje u Prokuplju i radila je kao specijalista neurlogije 13 godina. Njen suprug Ivan je građevinski inženjer i bio je zaposlen kao građevinski inspektor. Sa troje dece odlučili su da sreću potraže u Nemačkoj. Nije nam bilo lako da donsemo takvu odluku, ali smo ipak rešili. Suprug uči nemački, brine o deci i nada se da će doći vreme kada će početi da radi. Do tada radim samo ja. Radim mnogo, po ceo dan, ali i prekovremeno da zaradim za nas dok suprug ne nađe posao – ističe dr Ana Cvetković.
I dok su Džunići lekari specijalisti dr Milan interne medicine a dr Sanja urgentne hirurgije i ortopedije, pred dr Anom Cvetković je tek proces priznavanja njene diplome i specijalizacije.
– Ja sam posle 13 godina specijalističkog iskustva u Srbiji, u ovoj sredini krenula od nule i za kolege sam lekar na specijalizaciji. Čeka me priznavanje lekarske diplome iz Srbije, pa onda lekarski ispit koji čine četiri predmeta. Pandemija virusa korona otežava nam svima život, ali se nadam da će i to proći, da će suprug naći posao – kaže dr Ana Cvetković.
Neozbiljne prognoze o koroni
Već celu godinu epidemija virusa korona je tema broj jedan za lekare i običan narod, ne samo u Nemačkoj i Evropi. Potvrđuju to i sagovornici “Vesti” iz Vajdena.
– Pored činjenice da se ovde mnogo radi, došla je i korona i to je pogoršalo situaciju. Usledila su vanredna dežurstva, slobodnog vremena je tako malo i cela situacija je dosta stresna – naglašava dr Milan Džunić.
On kaže da različite informacije o virusu korona i merama kojim nastoji da se spreči njegovo širenje često zbunjuju ljude.
– Svakog čoveka danas zanima da li i kada će korona biti pobeđena. Davanje prognoza smatram neozbiljnim, jer treba da se vaksiniše 60 do 70 posto stanovništva svake države da bi se moglo govoriti o eventualnom kraju pandemije. To neće biti moguće do kraja godine. Ono što zbunjuje u celoj ovoj stvari je ubrzana papirologija, brzo je stigla vakcina, što kod jednog dela stanovnika ostavlja prostor za nedoumice oko vakcine. Važno je da se što veći broj stanovnika svake države vakciniše, jer ako se i desi da neko ko je vakcinisan bude zaražen virusom korona, to će biti mnogo blaže forme bolesti, nego ako nije obavljena vakcinacija – navodi dr Džunić.
Važno da su zajedno
Ovo troje lekara navode da imaju izvanredne uslove za rad, da su u kolektivu cenjeni i dobro prihvaćeni i ističu da je osnovni preduslov za sve dobro znanje nemačkog jezika. Dr Milan Džunić kaže da on i supruga stiču radno iskustvo i specijalizaciju što će im otvoriti mogućnost izbora između rada u bolnici ili otvaranje privatne lekarske prakse, o čemu takođe razmišljaj. Oni su roditelji jednogodišnje Lene.
Dr Ana Cvetković ističe svoju i spremnost supruga Ivana da se žrtvuju da bi njihovoj deci Mili (13), Kosti (5) i Kseniji (4).bilo bolje. Ona je četiri meseca posle dolaska u Kliniku Vajden živela sama. To joj je bio težak period i sada joj je najvažnije da su svi zajedno.
