Veliki broj naših čitalaca, posebno onih koji su tokom ove godine slali pomoć Aliminu i Adisi Bulić iz Mura kod Novog Pazara, roditeljima 20-mesečnog Emraha, rođenog s teškim oblikom mišićne distrofije i drugim anomalijama, interesuje se poslednjih dana šta je sa ovim dečakom.
Kakvo mu je zdravstveno stanje, da li se negde leči i da li su njegovi roditelji započeli izgradnju kuće? To je ujedno bio i povod da posetimo Buliće koji više ne žive u prebukiranoj porodičnoj kući u Muru već u iznajmljenoj sobici na sasvim drugom delu Novog Pazara.
– Kao što vidite Emrah lepo napreduje i mada su ga neki lekari već otpisali, pokušava da stane na noge i hoda. Kad ga držimo za ruku, uspe da napravi po nekoliko koraka. Ne znamo da li će ikada prohodati, lekari su nam rekli da neće, a mi se nadamo da ipak hoće i živimo za taj trenutak – priča dečakova majka Adisa.
Dodaje i da su prognoze sumorne, a da pravog leka za Emraha i nema.
– Osim s hodanjem, Emrah ima užasne probleme i s gutanjem, zbog toga mu je u Beogradu, na stomačiću otvoren poseban otvor (“dugme”) kroz koji mu, specijalnim špricem, hranu ubacujemo direktno u želudac. Ali, za razliku od pre nekoliko meseci kada ni vodu nije mogao da proguta, sada i preko jednjaka po nešto stigne do njegovog želuca. Imamo utisak da se tu stvari malo popravljaju. Čak su nam i lekari rekli da se vežbama može mnogo toga može popraviti i u gutanju i u hodanju, ali da izlečenja nema. Rekli su nam da pratimo njegov dalji razvoj i da čekamo. Nisu nam direktno saopštili, ali mi znamo da je sve u Božjim rukama i da našem sinu samo Bog može da pomogne. Na nama je da se borimo koliko možemo i da se ne predajemo sve dok bude i najmanje nade. Možda i medicina uznapreduje, pa Emrah jednog dana bude i fudbaler – ističe mališanov otac Almin koji je, sve dok u pomoć nisu pritekli čitaoci “Vesti” i drugi dobri ljudi, porodicu prehranjivao prikupljajući sitnija drva po šumama i odvozeći ih novopazarskim pekarima.
Čim se priča o malom Emrahu pojavila na stranicama Humanitarnog mosta “Vesti”, a potom i na portalu Ljudske sudbine humanitarca Hida Muratovića, porodici Bulić počela je da pristiže pomoć dobrih ljudi iz celog sveta. Najpre za nabavku specijalne hrane za Emraha, špriceva, zavoja i svega što mu je nedostajalo, a potom za kupovinu placa i izgradnju kuće.
– Prikupilo se oko 30.000 evra. Od toga smo 14.000 evra platili za plac u naselju Pobrđe, 1.000 evra potrošili smo za uređenje puta i dovođenje vode i struje, nešto je otišlo za odlaske u Beograd i lečenje, ostalo nam je još 12.000 evra kojima, ako Bog da, planiramo da na proleće započnemo kuću, od 50-60 kvadrata, gde će Emrah imati kupatilo i sve uslove za negu i lečenje. Do krova ćemo, nadamo se brzo, a kasnije ćemo videti. Ako novca ponestane za useljenje dobri ljudi će nam pomoći da se idućeg leta i uselimo, neki su nam to obećali – objašnjava Almin Bulić i ističe da i dalje prikuplja sitnija drva po šumama (ono što drvoseče ostave) i od toga prehranjuje porodicu.
Ljuti na lekare
Supružnici Bulić ističu da su bili u šoku kad su saznali od čega sve Emrah boluje. Neki od lekara otvoreno su im govorili da dečaku nema spasa i da se ne vredi boriti, a jedna lekarka u Novom Pazaru je, nakon šest meseci, pred roditeljima glasno povikala: “Vidi, Emrah je još živ!” Bilo je i mnogo problema u obezbeđivanju uvozne hrane koju Emrah koristi.
– Nije nam bilo lako, duša je htela da nam pukne, a srce iz grudi da iskoči. Hvala Bogu, situacija se popravlja, sve je mnogo bolje nego na početku ove godine. Sada su i lekari uz nas. Besplatno dobijamo hranu i pelene, ali niko ne sme da prognozira šta nas čeka sutra. Mi se nadamo, i na to imamo pravo, da će nas svevišnji, ipak pogledati – priča Adisa Bulić i moli sve čitaoce “Vesti”, a posebno iz Amerike, da ako čuju za neki lek ili lekara koji bi mogao da pomogne njenom detetu da to jave “Vestima”.
