Zahvaljujući pomoći mesnog popa Miroslava Petkovića i veroučitelja Dejana Škarića, Srbi Stankoviću, zlostavljanom čobaninu koji sada živi u planinskom selu Kozji Dol, nedaleko od Trgovišta, reporteri "Vesti" su uspeli da uruče 100 dolara, dar anonimnog dobročinitelja A. J. iz Australije. Mladi pop Petković i veroučitelj Škarić uvek se rado odazovu da pomognu parohijanu, koji je imao tegoban život kao dečak.
Beg iz zarobljeništva, zauvek u sećanju Još se Srba seća kako su on i brat idući i krijući se, bežeći od vukova i zveri, uspeli da se domognu rodnog Kozjeg Dola i slavi taj dan. Policija Srbije je preuzela slučaj, a Srba je završio u vranjskoj bolnici. U nekoliko navrata ostajao je po šest meseci na Internom odeljenju gde su ga lečili od trauma, raznih zdravstvenih tegoba i hranili ga. Ipak, morao je da ode iz bolnice i na inicijativu dobrih ljudi i reportera "Vesti", smešten je sa bratom u jednu prostoriju napuštene seoske škole, koja je renovirana za kakvo-takvo stanovanje. |
– Naš poziv je da budemo u službi narodu. Selo Kozji Dol je razbacanog planinskog tipa i do Srbe, koji sa bratom Novicom živi u sobi zgrade stare škole, koju mu je adaptirala opština Trgovište, teško se dolazi. Bez obzira na to, nama je bitno da im se uvek nađemo u nevolji. Oni su istinski vernici i svaki duhovni savet, pored materijalne pomoći, im je dobrodošao – navodi pop Petković.
Srba, koji ne skriva radost kada nas ugleda, pošto zna da mu nešto donosimo od zemljaka iz dalekog sveta. Ta pomoć im mnogo znači u nedođiji gde žive, a svaki dinar gleda da sačuva. Kako često kaže, vremena su turbulentna, pa se nikad ne zna kada će im ponestati brašno ili bilo šta osnovno za puko preživljavanje.
– Ovaj novčani dar ću čuvati, jer me je, kao i do sada, strah od bolesti. Moram povremeno da odem na kontrole u vranjsku bolnicu i vidim kakva je krvna slika, da se pregledam na Internom odeljenju, gde sam svojevremeno proveo skoro pola godine. Posebno zimi. Tad me stegne neka teskoba. Srce mi preskače, pa jedva dočekam proleće. Doktori kažu da mi je slab imunitet. Nema šta me nije snašlo. Imao sam upalu pluća, probleme sa bubrezima, a zamalo da zakačim i neku bakteriju i da skroz nastradam. Boleština me napada, mada se borim. Sad sam dobro, nikad se bolje nisam osećao. Ikona Bogorodičke sa detetom pod jastukom mi pomogoše. Nego, hvala tom dobročinitelju. Da mu Bogorodička čuva dom, njega i njegove najmilije – govori Srba nevešto, mešajući srpski i makedonski jezik.
Novi dar iz Melburna Samo nekoliko dana pošto smo posetili Srbu Stankovića, posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja, za ovog 33-godišnjeg mladića ostarelog lika, stigao je novi prilog. Reč je o 200 dolara dobročiniteljke D. Vukmirović iz Melburna, koja mu je uputila i toplo pismo. Ovaj dar je ujedno i povod da uskoro ponovo posetimo Srbu i obradujemo ga u ime njegove zaštitnice iz daleka. |
Dve godine stariji brat Novica i Srba su, kako smo već pisali, bili predmet trgovine dece u Makedoniji, u nekom planinskom selu iznad Krive Palanke. Otac Krstan im je umro kada je Srba imao četiri godine, a majka Olga je otišla iz Kozjeg Dola i preudala se u selu Oglavce kod Krive Palanke. Ubrzo je i ona umrla, tačnije kada je Srba imao deset godina. Novica je bio jači i radio je sve što bi mu naredili, a Srba, onako nejak i bolešljiv, bio je prepušten gazdama i njihovoj milostinji. Zlostavljani svakog dana, Novica i Srba odlučili su da pobegnu u svoje selo preko staza i bogaza graničnih planina.
Danas, braća nekako preživljavaju. Novica radi u nadnici, po šumama, a po potrebi kopa grobove na mesnom groblju. Srba svakodnevno obrađuje bašticu pored svog doma u kojoj je posadio od svega pomalo, kako bi imali za svoje potrebe. Njih dvojica se odlično slažu i sve svoje nedaće zajedno podnose. Novica zaradi ponekad do 1.000 dinara nadničeći po šumama i radeći najteže poslove. Hrane se mahom od onoga što uberu u svojoj bašti, za više nemaju.
– Kako-kad, spremamo pasulj i krompir na mnogo načina. Sadili smo i ove godine, sve je niklo i dobro napreduje. Od sada je sve u božjim rukama. Samo da ne udari grad i uništi ga. Valjda neće. Bitno je da zahvaljujući vašim humanim čitaocima sad imamo novca i za brašno, pa ćemo imati čime da umesimo hleb. Zato, svima poručite da se molimo za njih, da ih Bog poživi i da napreduju u svemu, jer su oni njegovi produženi dar na zemlji – kaže zadovoljno Srba.