Nestanak Splićanina Mateja Periša (27) u noći između 30. i 31. decembra 2021. u Beogradu, podigao je region na noge, ali i na svetlost dana izbacio zabrinjavajuću statistiku o nestalima. Samo u Srbiji, prema podacima koje je iznela Fondacija Tijana Jurić, dnevno u proseku nestanu tri osobe, a Igor Jurić, osnivač te fondacije kaže za “Vesti” da je u 2020. prijavljen nestanak 1.372 punoletne osobe od kojih je nađeno 1.280 i 1.147 maloletnika od kojih je nađeno 1.103, a za 44 nije bilo informacija.
Ova fondacija je 2015. pokrenula sajt Nestali Srbije, gde nestanak osoba prijavljuju njihovi najbliži sa kojima je fondacija u svakodnevnom kontaktu i pruža im podršku.
Neumorni ronioci
Cilj ovog sajta je, kažu, da javnost bude uključena u potragu i doprinese pronalasku nestalih, pre svega maloletnih, ali i da podigne svest o nestanku kao svakodnevnoj pojavi. Trenutno su na sajtu fotografije oko 90 nestalih ljudi i svako ko nešto zna o njima može da napiše. Tu je i fotografija Mateja Periša, u čiju se potragu uključila i Mreža za opasnost Srbije, volonterska organizacija nastala 2012. U MZO objašnjavaju da prvenstveno reaguju kada postoji sumnja da se nestali utopio u reci.
Igor Jončić, jedan od osnivača MZO, kaže za “Vesti” da su oni volonteri koji žele da spasu nečiji život, a u potragu se uključuju na dva načina.
– Najčešće kad nam porodica javi da je neko njihov nestao u vodi. Odmah krećemo na teren, desi se nekad i pre policije. Naši ronioci i spasioci, na osnovu dostupnih podataka, idu u akciju. Angažovali smo se i u slučaju mladića iz Splita, pošto smo čuli da je moguće da je nestao kod Beton hale. Taj teren smo, inače, pretraživali kad je u reku upao pripiti mladić, a njegov prijatelj skočio u vodu da mu pomogne i nažalost, utopio se. Njegovo telo je nađeno kod kule – priča Jončić i napominje da je u tom delu najdublja voda, a struje najače.
Dešavaju se i otmice
MZO je, prema njegovim rečima, bio uključen i u potragu za Urošem Radisavljevićem (23) iz Vinče, koji je nestao u decembru 2019. Nažalost, telo mladića je isplivalo kod Smedereva posle skoro pet meseci.
– Pretraga, inače, nije nimalo laka, jer voda Save i Dunava je dosta zamućena, pa ronioci u vodi moraju da opipavaju teren – kaže Jončić.
Takođe, jedan od osnivača MZO Darko Kovačević otkriva da se pretraga u rekama radi i po mraku i to s razlogom.
– Noću idemo s jakom rasvetom i svetlo dopire u dubinu od pola metra do metar, pa u tom delu sve vidimo – pojašnjava Kovačević i napominje da je sve više slučajeva nestalih koji se dovode u vezu sa rekama.
Ekipa MZO, kaže, u potragu ide paralelno na vodi i kopnu, a u potrazi za Splićaninom, spuštali su se konopcima na nepristupačna mesta. Policija apeluje na građane da im prijave svaki nestanak, a putem sajta Vlade Srbije, načelnik Odeljenja za suzbijanje opšteg kriminala MUP Milan Davidović je poručio da će oni hitno preduzeti sve mere. Ukazao i da je važno praviti razliku između odlazaka od kuće i otmica koje su krivično delo, a izuzetno su retke i policija ih efikasno rešava.
Pomoć Astre
Organizacija Astra je 2012. uvela jedinstveni evropski broj 116 000 za nestalu decu u Srbiji, a cilj je, kako kažu za “Vesti” da se po prijemu prijave nestanka, osigura trenutna akcija za uspešan pronalazak. Od osnivanja do oktobra 2021. bilo je 3.911 poziva, na osnovu kojih je registrovano 125 nestanaka i to 75 devojčica i 50 dečaka. U 42 odsto slučajeva razlog je bekstvo, 19 odsto su deca migranti, roditeljska otmica 15 odsto, a u tri odsto slučajeva su otmičari bili treća lica, dok su 20 odsto činila izgubljena, povređena ili nestala deca. Do kraja septembra 2021, telefon je zvonio 561 put, a pozivi su se odnosili na 85 slučajeva.
Opsežna akcija
Darko Kovačević kaže da tokom potrage za Matejem Perišem, nažalost članovi MZO, nisu pronašli nijedan trag.
– Pretraživali smo potez od kluba gde se eventualno to dogodilo, pa do ušća Save u Dunav. Po splavovima, objektima na vodi uz obalu i između čamaca, dok je rečna policija obilazila objekte od reke ka kopnu – priča i napominje da je priroda reke takva da nije sigurno gde se može pojaviti telo, pa se dešava da ponovno pretražuju područje koje su već prošli.
“Doći će neko po to”
Deo nestalih nikad ne bude pronađen, a srpsku javnost i dalje intrigiraju slučajevi tri mlade ženske osobe. Svaki trag se gubi Biljani Đorić (19) koja je krajem 2015. na kiosku u Kraljevu ostavila pasoš, mobilni telefon i zlatno prstenje i rekla da će “doći neko po to”. Nije nađena ni Barbara Vitez (15), koja je 2016, kada se sa drugarima noću vraćala kući, navodno skočila sa mosta u Tisu, a ni mala Eleonora Arežina (7) iz Subotice, koja je nestala u Beču 2017. godine.
