U Srbiji kažu da je svako dete od Boga, bilo muško ili žensko, rođeno u braku ili van njega… Da je u našem narodu zaista usađena tako topla ljubav prema mališanima, pokazuje i suvi statistički podatak da je u matici čak 26,8 odsto dece rođeno vanbračno, od njih 64.399 koliko ih je došlo na svet lane.
Biljana Stanković, naučna saradnica Instituta društvenih nauka govori da se na vanbračno materinstvo najčešće odlučuje žena mlađa od 25 godina, koja je nezaposlena, sa srednjom školom i izdržavaju je partner ili roditelji. Prema njenim rečima tim mladim majkama obično se trudnoća desila dok su još kovale životne planove.
– Među zaposlenim ženama koje donose dete na svet van braka najveći je procenat onih koje obavljaju jednostavne fizičke poslove. Najmanje ima visokoobrazovanih žena, jer njih krasi konzervativniji odnos i one neuporedivo češće ulaze u brak pre nego što rode dete – kaže Biljana Stanković.
Potom su najviše zastupljene žene u ranim tridesetim godinama koje se odluče na trudnoću mimo volje partnera, svesne da voz sve brže prolazi. One po svaku cenu žele da rode, više ne mareći za izgovore mladića da nije spreman ili da se nisu stekli materijalni uslovi.
Porodica kao i ostale
Ipak, brojna sociološka istraživanja svedoče da se mnoge veze u Srbiji završavaju brakom nakon rođenja deteta, najčešće između prvog i trećeg rođendana. Ali ima dosta i onih koji se ne odluče na brak, ali nastave da dele porodični život u punom sjaju i sreći, ali i tegobama, baš kao i venčani parovi. Oni smatraju da se ne razlikuju od drugih ljudi, ali ako ne kriju da nisu venčani to ipak i ne ističu.
– Mi imamo dvoje dece i jednostavno nam ne smeta što nismo venčani, čak odavno ne mislimo o tome. Naša porodica je kao svaka druga, ali izbegavamo to da kažemo. U našem društvu vanbračne zajednice odavno nisu
tabu-tema, ali ipak zaziremo da nam deca ne dožive neku neprijatnost. Naša deca znaju da nismo venčani, ali imamo poznanike u istoj situaciji koji su to sakrili i od svojih mališana – priča jedna Beograđanka.
Naravno, ima i onih koji se nimalo ne ustežu da kažu da nisu venčani, a mimo njih su posebna i brojna kategorija samohrani roditelji, uglavnom majke.
Rekord u Kostolcu
Nacionalna statistika svedoči da najveći broj vanbračne dece dolazi na svet u Kostolcu, u kome čak 56 odsto majki rubriku “bračno stanje” popunjava sa “neudata”. Najmanje ih je u Ivanjici, gde svega pet odsto majki rađa dete van braka.
Iako je u velikim gradovima Srbije procenat vanbračno rođene dece ispod nacionalnog proseka, činjenica je da raste broj majki koje na porođaj odlaze bez “zvaničnog muža”. U Beogradu je 1991. godine svega 12 odsto žena rodilo dete van braka, a deceniju kasnije tek svaka peta žena u Srbiji otišla je na porođaj bez burme. Sada ih je četvrtina. Osim toga, veći broj vanbračnih mališana rađa se u prigradskim opštinama nego u centralnim.
Zakonska zaštita
Brak i vanbračna zajednica u srpskom zakonodavstvu su izjednačeni. Ali neka prava, poput nasleđivanja, vanbračni supružnici ne mogu da ostvare ma koliko dugo bili u zajednici.
Advokat Uroš Nedeljković objašnjava da se vanbračna zajednica teže dokazuje od braka za koji je dovoljan dokaz izvod iz matične knjige venčanih. Iako bi to olakšalo mnoge stvari, kod nas ne postoji institucija registrovanja vanbračne zajednice. Tako mnogi koji se ne vančaju da se ne bi gnjavili sa papirima, kasnije moraju da vade još više dokumenata. Srećom, usvojeno i vanbračno dete ima jednaka prava kao bračno.
Dve kuće, jedno čedo
Eurostat iznosi podatke da broj vanbračno rođene dece raste na celom Starom kontinentu, a prošle godine bilo ih je čak 42.
Čak u osam članica EU više od polovine dece rođeno je van braka: u Bugarskoj, Sloveniji, Portugalu, Švedskoj, Danskoj, Estoniji i Holandiji. U Francuskoj se čak 60 odsto mališana rađa vanbračno. Sa druge strane su zemlje u kojima vlada kult porodice i tradicionalno shvatanje braka. Naime u Grčkoj, Hrvatskoj, Litvaniji i Češkoj više od 70 odsto dece rađa se u braku.
Dr Nevena Čalovska-Hercog, bračni i porodični terapeut, koja kaže da klasična porodica koju čine majka, otac i deca polako odlazi u istoriju.
– To je evropski trend. U skandinavskim zemljama, na primer, polovina porodica je u vanbračnoj zajednici, a beleže i znatan porast samohranih roditelja. Naime, širom sveta je sve više dece koja su došla na svet uz pomoć surogat majki ili zahvaljujući anonimnom donatoru iz banke sperme. Ima i homoseksualnih porodica sa usvojenom decom tamo gde je to dozvoljeno. Takođe i parova koji žive odvojeno, kao i onih koji su odlučili da nemaju decu. U Americi je moderno da ljudi budu formalno u braku, ali žive paralelne živote, a u Evropi je sve više parova koji žive svako u svom domaćinstvu – kaže dr Nevena Čalovska-Hercog.
Jesen dođe, niko se ne oženi
Pandemija je poremetila planove mnogim ljubavnim parovima koji su baš ovog proleća i leta planirali da se venčaju, ali i organizatorima svadbenih veselja i salonima u kojima se izrađuju i prodaju venčanice.
Delatnost salona venčanica dodatno je ugrožena zbog zabrane okupljanja više od 10 osoba, ali i preporuka da se u narednom periodu ne organizuju nikakve proslave. Zbog toga mladenci masovno otkazuju slavlja i ne iznajmljuju svadbena odela i venčanice. Iako se većina ovih salona prijavila za novi paket državne pomoći, mnogi su bili primorani da ipak stave ključ u bravu do daljeg, jer ne ostvaruju prihode, a fiksni troškovi im i dalje ostaju.
Stoga su nedavno uputili molbu državi da dodatno pomogne njihovoj branši, jer nema naznaka da će uskoro biti bolje. Jasna Vuković kaže da je njihova branša pogođena više od ugostitelja koji ne zavise samo od organizovanja venčanja.
– Pet meseci u godini radimo i tim novcem isplatimo zarade, poreze i doprinose, nabavimo haljine… Mi sada nemamo taj novac jer nismo radili zbog vanrednog stanja. Budući da su tokom zimskih meseci venčanja retka, ova godina je za nas izgubljena. Vanredno stanje preživeli smo zahvaljujući pomoći od države od tri minimalca i odlaganje plaćanja doprinosa. Međutim, sada će vlasnici većine od šezdesetak salona u Srbiji biti prinuđeni da ugase firme – kaže Jansa Vuković i dodaje da su gotovo svi zaposleni žene, među kojima ima dosta samohranih majki koje žive u iznajmljenim stanovima.
Ludi kamen samo za pametne
Sve kasniji ulazak u brak prati i kasnije stvaranje potomstva, pa žena u Srbiji u proseku prvo dete rađa u četvrtoj deceniji. Stručnjaci kažu da to nije posledica siromaštva, već promene svesti mladih koji biraju uživanja i slobode umesto porodičnih vrednosti.
Psihoterapeut dr Zoran Milivojević odavno upozorava da je glavni razlog za negativne trendove u natalitetu promena mentaliteta savremenog čoveka.
– Ranije generacije smisao života nalazile su u povezanosti sa porodicom i zajednicom, a savremene ga nalaze u slobodi, individualnosti i uživanju. Većina mladih život podeli na mladost, koja je posvećena uživanju, i odraslo doba koje podrazumeva preuzimanje obaveza. Oni samo na uživanje gledaju kao na stvarno kvalitetan život, pa odlažu trenutak kada će odrasti – objašnjava Milivojević i ukazuje da tamo gde su ljudi najsiromašniji rađa najviše dece, što dokazuje da beda nije glavni uzrok bele kuge.
