Početkom septembra krenuo je iz Dortmunda još jedan, do vrha napunjen kamion humanitarne pomoći koji su prikupili članovi KUD Izvor iz Reklinghauzena. Ovaj put pomoć, pre svega medicinska, namenjena je Opštoj bolnici, Domu za nezbrinutu decu i Sigurnoj kući u Somboru.
Društvo Izvor od osnivanja, negujući srpsku kulturnu baštinu, činio je mnogo na prikupljanju i upućivanju raznih vidova pomoći našim ljudima, pre svega onima u matici. Obično je to bilo sve ono što je neophodno bolnicama, staračkim domovima, domovima za nezbrinutu decu kao i decu i ljude sa posebnim potrebama. Svi članovi Izvora, od najmlađih do najstarijih, uključeni su u ove zahtevne akcije, a predvodi ih njihova teta Slavica – Slavka Nikolić uz svesrdnu pomoć Maje i Milana Popovića koji sa njom vode društvo.
Radeći kao medicinska sestra, Teta Slavica je svoj 40-godišnji radni vek provela u staračkim domovima u Reklinghauzenu. Znajući za njenu humanitarnu delatnost i ceneći je, uprave domova prosleđuju joj redovno medicinsku pomoć, dok istovremeno i brojni članovi društva puno toga prikupe. Od proleća ove godine rešeno je za njih i veliko pitanje odlaganja i skladištenja robe – Crkva Svetog Luke u Dortmundu ustupila im je veći deo zgrade starog Parohijskog doma u svom dvorištu.
Vredni članovi Izvora uredili su taj prostor na kome su veoma zahvalni ocu Danilu Dangubiću, starešini hrama. A svako nedeljno prepodne, donoseći, sortirajući i pakujući pomoć, poklanjaju ovi ljudi, dobrih i brižnih srca, onima kojima je njihova humanost preko potrebna. I kako kažu, osim iz opravdanih razloga, uvek su tu: Gordana Savić, Ranka Basić, Danijela Stefanović, Slavica Kaprić, Danijela Vuković i kada god mogu i koliko mogu svi ostali članovi.
Posle pet časova rada, negde oko podneva, utovar je bio gotov, i dok su žene požurile kućama, muškarci su predahnuli uz kafu pomažući teti Slavici da upotpuni papirologiju koja će vozaču omogućiti put i prelaz granice, a ona je dobar deo svog vremena za odmor posvetila našem listu, prenevši nam atmosferu u kojoj se rađaju humanitarna dela.
– I za vreme godišnjih odmora i školskog raspusta bili smo vrlo aktivni. Oni koji su ostali ovde okupljali su se nedeljom u našem skladištu sa prikupljenim stvarima. Svakako, preuzimanje i donošenje svih tih stvari trajalo je mesecima pre toga – to je takođe obiman posao. Često automobili nisu dovoljni, pa onda iznajmljujemo prikolice, utovaramo, istovaramo, sortiramo, peremo ako treba, sušimo, nešto i peglamo, pakujemo i onda tovarimo za put. Na veliku sreću, imamo već u svemu ovome prilično iskustvo i dobro se organizujemo tako da ide sve i brže i lakše, potrebna je samo dobra volja i želja da se pomogne – kazuje nama teta Slavica.
Dodaje da se, dok rade, uvek čuje smeh, oseti radost.
– Delimo međusobno naše životne priče, kako vesele tako i tužne. U takvoj atmosferi rad je spontan i sve bude lakše, pa i brzo protekne. Jutros su žene iz Izvora napravile “lanac” niz stepenište cele kuće i tako dodajući stvari jedna drugoj sve prenele do kamiona gde su sve to muškarci preuzimali i tovarili. Trajalo je pet sati, od 7 do 12, ali smo srećni da pomoć evo kreće – objašnjava naša sagovornica glasom punim snage i volje.
Kamion je stigao u Sombor pa slede: carina, odobrenja, tržišna inspekcija, sanitarna kontrola. Kad se sve to završi humanitarna pomoć doći će u ruke onih kojima je namenjena. A kako su nam obećali u Izvoru i tu radost u slikama i rečima podeliće sa našim čitaocima.
Nema pauze
Teta Slavica rado govori i o novim humanitarnim koracima i podršci koju dobijaju.
– Pauze nema. Ostalo nam je dosta stvari za bebe i decu. Tražićemo kome je to neophodno, verovatno neko iz našeg društva zna pravu adresu u otadžbini. Sa druge strane – imamo već ponudu da preuzmemo još 20 novih kreveta – svakog meseca nam stiže nešto novo. I pošto su sada naše stvari u staroj zgradi parohijskog dvorišta, veoma su se zainteresovali za naš humanitarni rad i ljudi koji dolaze u crkvu pitaju stalno da i oni nešto donesu. Odziv je veliki – posla sve više!
Pomoć rodnom kraju
Na pitanje kako dolaze do onih kojima je pomoć potrebna, Slavica kaže je to uglavnom preko članova Izvora.
– Kada svako od nas ode u rodni kraj, sazna kome je potrebna pomoć. Letos je na odmoru u Apatinu bila naša članica Danijela – Daca Vuković i pošto se tamo razbolela, imala je priliku da sazna u kakvim teškim uslovima radi bolnica u Somboru. Pričala mi je o tome, a onda smo kontaktirale dr Biljanu Zobenicu Vujović, koju je Daca u Opštoj bolnici upoznala. Napravile smo dogovor i potom su oni, kao i svi kojima se pomoć upućuje, sami organizovali prevoz – Preduzeće Zaliv iz Crvenke – otkriva detalje naša sagovornica.
Prijatelji
– Uz nas su i već godinama nas prate i pomažu nam prijatelji Izvora: porodica Jaćimovski iz Marla, porodica Đerić iz Kastrop Rauksela i porodica Vlahović iz Reklinghauzena. Njima dugujemo ogromnu zahvalnost kao i Generalnom konzulatu Srbije u Diseldorfu – navodi teta Slavica.
Sprečena zloupotreba
Naravno, članovi Izvora nailaze i na prepreke koje ih do sada nisu pokolebale. Teška srca su nam ispričali kako je proletos iz ovog dvorišta krenuo prvi kamion pomoći u Pasjane, za Dečju bolnicu u kojoj se rađa najviše srpskih beba na Kosovu i Metohiji. Nažalost, pomoć nije stigla kome je namenjena. Čovek koji je preuzeo u Srbiji pomoć kako bi je sigurnim putem preneo na Kosovo u ruke lekara, pokušao je sve da prisvoji. Uz pomoć MUP Srbije i organizacije Rodoljublje iz Beograda, uspeli su, boreći se četiri meseca, da vrate humanitarnu pomoć. Potom su je preusmerili ka bolnicama u Somboru. Uskoro tamo stiže još jedan, upravo utovaren kamion pomoći.
