Od oko hiljadu ispitanika, četvrtina navodi da su najčešći uzrok stresa nemaština ili nezaposlenost, a pod najvećim stresom su menadžeri i ljudi na rukovodećim pozicijama, pokazuje istraživanje.
"Došli smo do toga da čovek dnevno odgovori na 50 mejlova, dnevno obavim 50, 60, 70 telefonskih razgovora. Sve je postalo toliko brzo, svi traže informacije odmah i to je najveći stres, a s druge strane granice slobodnog i radnog vremena su izbrisane", rekao je Draško Roganović, direktor.
Veliki uzročnici stresa su mala plata i nesigurnost radnog mesta, ocenjuje Stefan Salom iz Infostuda.
"Nažalost, to je nešto što u vremenu krize teško može da se popravi. Ali ono što je interesantno je da su ispitanici često navodili da im je najveći stres osećaj nemoći da utiču na stvari, nerazumni zahtevi nadređenih, loša komunikacija u timu. I to je nešto na šta se može uticati i nadam se da će koristeći ovo istraživanje firme postati još svesnije značaja toga", ukazao je Salom.
Često doživljavanje stresa koji se manifestuje povišenim pritiskom, dovodi do nesanice, uznemirenosti, povećane napetosti, ponekad impulsivnosti i depresivnog reagovanja, a roditelji su, zaključuju psiholozi najugroženija kategorija.
"Tu je porodica koja najviše trpi i tu su različiti disbalansi kako na partnerskom planu tako i u odnosu prema potomcima i ta neka vrsta adaptacije. Roditelji ne mogu da se dovoljno dobro snađu i da budu angažovani dovoljno na roditeljskom, a isto tako i na profesionalnom planu", rekla je Ana Najman, klinički psiholog.
Deca koja svakodnevno gledaju roditelje kako su napeti i nervozni zbog obaveza na poslu često maštaju o zanimanju koje će im doneti mnogo novca.
Najvažnije je jačanje samopouzdanja, osnaživanje ličnosti i usavršavanje sopstvenih mogućnosti, kako bi probleme rešavali sa što manje stresa, lakše i uspešnije, a iz svake životne bitke izlazili jači.
