Gotovo svaki drugi učenik petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje je probao alkohol, a nije nepoznato da stariji gimnazijalci gotovo redovno piju tokom izlazaka. Istraživanje na evropskom nivou pokazalo je da mladi koji piju to čine jednom do dvaput mesečno.
Slobodan Malušić, specijalista pedagogije, kaže za RTS da je razlog da se počne sa konzumiranjem alkohola uglavnom neki lični problem.
Prema njegovim rečima, samo tri odsto osnovaca i šest odsto srednjoškolaca u Srbiji je reklo da nema nikakav problem.
Navodi da je prema istraživanju koje je obavio, oko 30 odsto osnovaca reklo da su nesrećni i nezadovoljni sobom, životom, uspehom, životom u porodici…
– To je beg od problema i svakodnevnih obaveza, od straha, kako kažu, piju da bi se opustili. Tu je reč i o eksperimentisanju, ucenama vršnjaka koji već konzumiraju alkohol – navodi Malušić.
Ukazuje da društvo mnogo greši kada je u pitanju alkohol. Srbija je među prvim zemlja u svetu kada je reč o toleranciji na alkohol, upozorava Malušić.
– Najviše alkohola se pije na žurkama, rođendanima i ekskurzijama. Roditelji mnogo greše kad osnovce ostave same u stanu. Potrebna im je kontrola i neprekidan rad na prevenciji sa roditeljima i nastavnicima – konstatuje Malušić.
Prema njegovim rečima, kada bi se društvo uključilo u rešavanje tih problema, ne bi bilo vremena da se odaju alkoholu.
Mnogo je bolje da proba malu količinu alkohola u prisustvu roditelja koji bi im ukazali šta bi se desilo kad bi uzeli više, dodaje Malušić.
Svaki drugi u osnovnoj školi probao alkohol
Govoreći o istraživanju evropske populacije mladih u petom i sedmom osnovne i prvom razredu srednje škole, Biljana Kilibarda sa Instituta “Milan Jovanović Batut” kaže da je pedeset odsto ispitanih bar jednom probalo alkohol.
Kada se pogleda pojedično po razredima vide se jako velike razlike između petog i sedmog i prvog razreda srednje škole, ukazuje Kilibarda.
Dodaje da je najveći skok među onima koji su prvi put probali alkohol između sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole.
Kada je reč o trenutnim korisnicima (smatraju se deca koja bar jednom mesečno piju), procenat je nešto niži, ali raste kada je reč o srednjoškolcima.
Na pitanje da li su se opili i koliko su često pili u prethodnih mesec dana, rekli su da su to učinili jednom do dva puta.
Kilibarda naglašava da nijedno istraživanje ni kod nas ni u svetu nije pokazalo da svi mladi piju, puše i koriste drogu i da takav stav nije dobro smatrati normalnim.
Populacija mladih u Srbiji ne razlikuje se od ostatka sveta
Na svetskom nivou istraživanja pokazuju da se ne pomera granica kada se proba alkohol, kaže Kilibarda i navodi da najveći broj dece prvi put proba alkohol između 12. i 16. godine.
Prema njenim rečima, u evropskim zemljama i Americi došlo je do pada u konzumiranju alkohola.
– Nije dobro generalizovati problem, pošto nije samo učestalost pijenja faktor. U mediteranakim zemljama se pije češće ali manje, dok se u severnim zemljama pije ređe ali u velikim količinama – ukazuje Kilibarda.
Mere prevencije
Kilibarda navodi da postoji nekoliko vidova prevencije. Prvo su tu strategije okruženja – mere zajednice, države, regulative koje utiče na smanjenje dostupnosti alkohola, zabranu reklamiranja.
Univerazlane mere se odnose na celokupnu populaciju, bez obzira da li su deca pod rizikom ili nisu. Tu možemo da govorimo o edukacijama i razvoju životnih veština, rekla je Kilibarda.
Međutim, kako je napomenula, postoji i grupa dece koja spada u posebno osetljive kojima neće pomoći uobičajene mere i zahtevaju dodatno angažovanje.
– Kada se istraživanje stavi u okvire Evrope, zaključak je da mladi u Srbiji po konzumiranju alkohola ne odskaču puno od osnovaca i srednjoškolaca u ostatku kontinenta – navodi Kilibarda.
Doktor Malušić smatra da je najvažnije da se mladima ponude drugi stilovi života – sport i razne druge aktivnosti u kojim će mladi naći sebe.
Svaka mlada osoba želi afirmaciju, ako je ne pronađe u raznim aktivnostima i svojim željama počeće da pije, zaključuje Malušić.
