Svaki dinar zlata vredan

0

Srbi Stankoviću, siromašnom i zlostavljanom čobaninu iz Kozjeg Dola kod Trgovišta, reporteri "Vesti" uručili su novčane poklone 100 australijskih dolara dar Dijane, Filipa i Silvane iz Melburna, kao i stalnu mesečnu donaciju od 100 AUD njegovih zaštitnica majke i ćerke, Milenke i Tijane Latinčić iz Sidneja. Novac će mu dobro doći u pripremanju zimnice i nabavke ogrevnog drveta za zimu, kao i potrebnih lekova.
– Bog i Bogorodica majka naša svima neka je u pomoći. Kako sadili tako žnjeli, svim mojim dobrotvorima, posebno gospođi Lenki i njenoj ćerki Tijani dugujem veliku zahvalnost. Moja napaćena duša koja je dugo bila u ropstvu u Makedoniji, gde su me neukog i nepismenog mučili za komad hleb, samo može da im poruči: Dobre duše, drage naše, Lenka i Tijana, moje suze radosnice neka vam donesu radost u domu, sreću u familiji – kaže 33-godišnji Srba, koji živi u planinskom selu Kozji Dol, u prostoriji stare napuštene škole, sam, ali srećan što ljudi iz dijaspore misle na njega i ne zaboravljaju ga.
 

Ode brat u Nemačku
– Brat Novica se oženio, uzeo je devojče iz naših krajeva. Otišao je sa njenom majkom i njom u Nemačku da tamo radi i živi. Ne znam u koji grad. Da li će se snaći ne znam, ali mu želim sve najbolje, da oseti bolji život, da ne bude rob na tuđim njivama i spavajući po šupama. Nije mi lako, odmalena smo zajedno, ali ja bez mog sela ne mogu. Suza mi pođe za njim, ali reče Novica da će doći na proleće. Samo da je njemu dobro, da ostane u braku, da ako Bog da izrodi dečicu, pa da postanem stric, da dočekam da budemo velika porodica – ističe Srba.

U selu gotovo da i nema ljudi. Posećuje Srba jednog od komšija i razgovaraju da mu ne padne teško samoća. Inače, kako reče, druži se sa televizorom, on mu je pogled u svet. Vreme je zimnice, pa se time bavi. Sprema se za zimu jer u ovim krajevima desi se često da bude duga i hladna. Kad puteve zaveju snegovi nema izlaska iz sobe. "Bitno je da nabavim drva, jer se ovde loži preko cele godine, a ja se najviše bojim hladnoće", navodi Srba.
– Spremao sam ajvar, pa paradajz kuvani, malo pindžura, osušio nekoliko nizeva paprika, stavio turšiju u kacu. Napravio sam više, mislio sam da će brat tu biti, a on je snažan i voli da pojede. Ali, nije bitno što ja malo jedem, ako nešto ostane daću onima koji nemaju ništa – kaže naš Srba, koji sam kuva, sam mesi hleb. – Uh, jedva sam naučio… Zamesim ga oko tri po podne, pa posle jedno tri sata razmesim i pečem naveče da mi soba miriše noću na lepo – kaže Srba.
Na rastanku, pozdravlja još jednom sve plemenite ljude. Kaže da mu jedino čitaoci "Vesti" pomažu i da niko drugi ga se nije ni setio. Radi i pije redovno lekove kad ga spopadnu bolovi. Za sada se drži dobro. "Samo da me Bogorodica čuva, kad legnem jednu ikonicu stavim pod glavu, a sa drugom u ruci se uspavam. Poželim da me spasu od bolesti i bolnice. Pozdravite mi sve moje dobrotvore", poručuje Srba i odlazi u jednu jedinu sobu koju mu urediše naši humani zemljaci.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here