Daleko u pešterskom bespuću, uz granicu Srbije i Crne Gore, u totalno oronuloj brvnari bez vode, struje i igde ičega žive i pate se bolesni otac i sin Vukola (89) i Vučeta(63) Bradić, dvojica od ukupno deset preostalih i ostarelih žitelja zabitog sela Blato koje teritorijalno pripada mesnoj zajednici Bare i opštini Sjenica od koje je udaljeno oko 50 kilometara.
Dobre komšije
Da ih ponovo posetimo (puno smo im pomogli krajem prošle godine) iznova vidimo njihovu muku, tugu i bedu i ponovo pokušamo da im, uz pomoć humanih ljudi, pomognemo i pred ovu zimu, pozvale su nas njihve dobre i malobrojne komšije koje im godinama pomažu da prežive u surovim pešterskim uslovima i nemaštini.
– Nekad je u Blatu živelo puno ljudi, naša kuća bila je domaćinska, bio sam mlad i zdrav, imali smo puno stoke, mogao sam da radim i ni u čemu nismo oskudevali, a onda je sve krenulo nizbrdo, smrt supruge, moja bolest, godine, pa Vučetina bolest doveli su nas na ove užasne grane – priča drhtavim glasom starina Vukola i dodaje:
– Iz godine u godinu tonuli smo u sve veću bedu i nemaštinu, nemamo nikakve prihode, čak ni socijalnu pomoć, da nije bilo dobrih komšija iz našeg i susednih sela dobrotvora iz Sjenice koji nam povremeno doture hleba i druge hrane, pocrkali bismo od gladi, ponekad pokušamo da uberemo neku kleku, pečurku ili šipurak, ali nam bolest i godine ni to ne dozvoljavaju – naglašava starina i ističe da su za izostanak bar najminimalnije socijalne pomoći delimično i sami krivi.
Vučeta skoro dve decenije nije imao ličnu kartu, stara mu je odavno istekla, a novu nije dobio, jer nije mogao da ode u Sjenicu i to završi, kad nemaš ličnu kartu nemaš ni zdravstvenu knjižicu, pa ne možeš ni kod lekara, iako smo obojica bolesni mi lekaru i ne idemo, niti lekove koristimo, od čega da ih kupimo – pita se Vukola.
Niko kao “Vesti”
– Zahvaljujući “Vestima”, humanitarcu Hidu Muratoviću i dobrotvoru Miću Babiću iz Sjenice, u decembru prošle godine stiglo nam je puno pomoći, dobili smo šporet, televizor, nove ležajeve, frižider sa zamrzivačem, posteljine i puno namirnica i odeće, pa smo zimu relativno lako pregurali, i tokom leta nije bilo baš strašno, mada su donacije čitalaca “Vesti” skoro potpuno presahle, nismo gladovali, bilo je i za lekove – priča Vučeta. On naglašava da ga brine zima koja stiže.
Mnogo je starih, bolesnih, nepokretnih i gladnih u zabitim selima duž granice Srbije i Crne Gore, samo bog zna kako preživljavaju i opstaju, slično je i u celoj Raškoj oblasti, na severu Kosova i na severu Crne Gore, Vukola i Vučeta su samo “kap u moru”, imali su sreće prošle godine, prošla zima bila im je jedna od najlakših, sad su stalni štićenici Humanitarnog mosta “Vesti” i fondacije “Ljudske sudbine”, nadam se da će im dijaspora ponovo pomoći, reč je o starim, bolesnim i skromnim ljudima koji zaslužuju svaku pomoć – ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović uz još jedan apel humanim ljudima širom sveta, posebno poreklom sa ovih prostora, da ne zaborave sirotinju i bolesne u rodnom kraju.
Granica im otežala život
Nakon što je Crna Gora postala suverena država, granica je otežala život stanovnicima brojnih pograničnih sela u sjeničkoj opštini, pa i žiteljima sela Blato. Ranije su do prodavnice stizali za deset minuta, sada su potrebni sati, lekar im je bio na dohvat ruke, sada kilometrima udaljen, za svaki prelazak državne granice mimo zvaničnog graničnog prelaza, udaljenog i po 30 kilometara, čekaju ih drakonske kazne.
Za brašno
Ponovo smo u nevolji i ponovo nam je potrebna pomoć, za ogrev, brašno, druge namirnice i lekove, nadamo se da nas dobri ljudi iz dijaspore, prevashodno čitaoci “Vesti”, nisu zaboravili i da će nam, pre nego što padnu prvi snegovi, pomoći da preko glave preturimo još jednu zimu – dodaje Vukolin sin Vučeta uz molbu da se puno zahvalimo svima koji su im pomogli krajem prošle godine i retkim čitaocima “Vesti” koji su im donacije slali i tokom ove godine.
