Trećina žena ubijenih od strane članova porodice ranije je prijavljivala nasilje u porodici, pokazuju podaci za poslednje dve i po godine koliko se primenjuje Zakon o zaštiti od nasilja u porodici.
Žrtve nasilja se ohrabruju da nasilnike prijave, ali država nema jasan plan niti razvijen sistem podrške koji bi ih dugoročno zaštitio od nasilja i omogućio normalan život, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Na autobuskoj stanici u Pančevu u julu ove godine suprug je ubio ženu, višegodišnju žrtvu nasilja u porodici, nekoliko dana pošto je prijavila policiji da ga se plaši. Žrtva je na dan ubistva izašla iz sigurne kuće, a njemu je bio zabranjen prilaz.
Iako Krivični zakonik i novi Zakon o zaštiti od nasilja u porodici treba da spreče da nasilnik iznova naudi žrtvi, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), ovakva ubistva se u proseku dešavaju jednom mesečno. Tako se od 62 žene koje su u prethodne dve godine stradale pretežno od strane partnera ili drugih članova porodice, najmanje njih 20 na nasilje ranije žalilo.
Zakon nalaže da policija po prijavi reaguje odmah – nasilniku se zabranjuje prilaz i da kontaktira žrtvu, a policija, tužilaštvo i Centar za socijalni rad prave dugoročan plan koji će žrtvi omogućiti da nastavi život bez straha da će je nasilnik pronaći i ponovo napasti.
Tu je procena bezbednosnog rizika za žrtvu ključna, smatra Tanja Ignjatović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra (AŽC), jer su žrtve u najvećoj opasnosti kada odluče da prijave nasilje. U tome najveću ulogu ima policija, a kada se ne uradi dobar posao žrtve ispaštaju, objašnjava Ignjatović.
Ona smatra da je tužilaštvo trebalo da traži pritvor za supruga ubijene žene iz Pančeva, jer zabrana prilaska očigledno nije bila dovoljna da je zaštiti.
– Nju je neko mogao da isprati do autobuske stanice – navodi kao alternativu Ignjatović i dodaje da je morao da bude napravljen individualni bezbednosni plan uoči izlaska iz sigurne kuće i na taj način se spreči tragedija.
Za devet godina 285 usmrćenih žena
Od 2010. do 2018. godine 285 žena je ubijeno od strane partnera, članova porodice, komšija ili drugih lica. U proseku 31 žena godišnje strada, pokazuju podaci organizacije Žene protiv nasilja.
– Nema učenja na najozbiljnijim greškama, zbog čega se može očekivati da se one ponove. Javnost nikada, ili sasvim retko, sazna šta su propusti i ko je za njih odgovoran – navodi Ignjatović.
Iako nije rešio problem, Zakon o zaštiti od nasilja u porodici iz 2017. je doprineo da se veći broj žrtava ohrabri da nasilje prijavi.
Od juna te godine policija je u preko 50.000 slučajeva morala da reaguje izricanjem hitnih mera kojima je nasilnika privremeno, na 48 sati, udaljila iz stana ili kuće u kojoj je živeo sa žrtvom nasilja i zabranila dalji kontakt ili prilazak. Ako policija proceni da je žrtva u opasnosti, mera može biti produžena na 30 dana.
– Hitne mere su izricane u kratkom postupku, pa su mogle da obezbede neposrednu zaštitu žrtve „sada i ovde“. Njihova efikasnost je ohrabrila prijavljivanje događaja nasilja – kaže Tanja Ignjatović.
Ubice treba svirepo kaznjavati. Pored toga, pametnije je razvesti se ili pobeci od zene ako je zajednicki zivot nemoguc.