Treći put u poslednjih mesec dana radovao se starina Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite Pačevine na padinama Golije kod Novog Pazara. Razlog za radost ovog usamljenog, šlogiranog i teško bolesnog gorštaka, jedno vreme od svih zaboravljenog, ponovo su bile donacije koje su mu, uoči Nove godine i Božića, poslali čitaoci “Vesti” iz Švajcarske i daleke Australije. Od dobrotvora Mladena iz Ženeve, Dušimiru je stiglo 100 švajcarskih franaka, a od anonimne porodice iz dalekog Perta još 100 australijskih dolara.
Za ogrev i brašno
– Više sam dobio za poslednjih mesec dana nego cele ove godine. Mislio sam da su me dobri ljudi zaboravili i strahovao sam da ne ostanem bez lekova i namirnica. Srećom, pokazalo se da nisu i da uvek neko misli na mene. Sada ću, nakon najnovijih donacija iz Švajcarske i Australije, jedno vreme biti “miran”. Imam ogreva i nešto brašna, nabaviću i najpotrebnije lekove, biće lakše, samo da me zdravlje posluži i da na nogama dočekam proleće – priča Dušimir i podseća da su ga pre deset godina, kada se prvi put šlogirao, dobre komšije i čitaoci “Vesti” spasli sigurne smrti. Od tada je stalni štićenik našeg Humanitarnog mosta, pomažu mu i komšije, a posebno porodica Đoković iz susednog Svilanova.
Dušimir je baš “teška priča”, sam je i siromašan, šlogiran, teško se kreće i zbog moždanih udara jedva govori. Teško ga je razumeti, često ne može da nam kaže šta mu je najpotrebnije. Hvala dobrotvorima iz Ženeve i Perta, beskrajno hvala i dobrim ljudima iz celog sveta koji mu godinama pomažu. Nadam se da i ubuduće neće biti zaboravljen – ističe Dušimirova komšinica Milka Đoković.
Teška bolest
Slične poruke u Ženevu šalju i baka Emina Amčović iz zabite Banovice podno Peštera i njen od epilepsije teško oboleli sin Ismet. Kao i Dušimir, i oni su od dobrotvora Mladena dobili 100 franaka, od dobrotvorke Hajrije Hodžić iz Nemačke stiglo im je još 50 evra.
Nama su, nakon nekoliko tekstova u “Vestima” o našim nevoljama, dobri ljudi, najviše naši rođaci na radu u Nemačkoj, pre tri godine pomogli da izgradimo novu kuću, da kupimo sav nameštaj i da se uselimo. Puno nam je pomogao i humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović koji je sve vreme bio uz nas, večno ćemo mu biti zahvalni. Bog neka čuva i sve naše spasioce. Život su nam promenili i ulepšali, svako veče molimo se za njih. Hvala do neba dobrom Mladenu iz Švajcarske i humanoj Hajriji iz Nemačke – ističe baka Emina.
Anonimni dobrotvor iz Frankfurta u Nemačkoj, poreklom sa Peštera, donacijom od 50 evra, obradovao je i usamljenu i teško bolesnu baku Hankiju Kurtanović iz Tutina koja se, kao i Dušimir, u poslednjih mesec dana dva puta radovala.
– Nakon donacija iz Nemačke i Danske, koje sam nedavno dobila i koje su mi omogućile da kupim namirnice i lekove i platim struju, najnovija pomoć omogućila mi je da ove zime manje brinem, jer ću jedno vreme biti sigurna. Hvala beskrajno dobrotvorima, Bog im dao sreće i zdravlja – poručuje ova usamljena starica kojoj su naši čitaoci svojim prilozima pomogli da adaptira i utopli svoju brvnaru, uvede vodu i dogradi kupatilo.
Za hrabru majku
Dugogodišnji čitalac “Vesti” iz Esena u Nemačkoj, po imenu Hasim, poslao je 50 evra samohranoj majci Mihriji Murić koja sa sinovima Enesom i Ernesom živi u zabitom selu Stup u opštini Rožaje na severu Crne Gore. Ovoj hrabroj ženi, koja sinove prehranjuje često radeći kao drvoseča, donacija je dobro došla da kupi nekoliko džakova brašna, ulje, šećer i druge najneophodnije namirnice. Ni Mihrija ne može da opstane bez pomoći dobrih ljudi, jer je seča šume stala, a i šumskih plodova, koji su joj jedan od prihoda, tokom protekle godine gotovo da nije bilo.
Safet nije sam
Humani Hasim iz Esena obradovao je, takođe sa 50 evra, i Safeta Kovačevića, jedinog žitelja zabitog sela Pode na granici Srbije i Crne Gore. Pošto živi sam i opstaje zahvaljujući manjem stadu ovaca koje tokom leta, u potrazi za ispašom, prebacuje iz jednog mesta u drugo, Kovačevića mnogi nazivaju poslednjim pešterskim nomadom. Naši čitaoci pomažu mu duže od decenije.
– Dobri ljudi svojevremeno su mi doveli struju, pa mi je život malo lakši. Mada nisam gladan i još me zdravlje služi, svaka pomoć mi mnogo znači, jer moje proizvode(mleko i sir) nemam kome da prodam – ističe Safet i naglašava da će donaciju potrošiti za nabavku brašna i drugih najneophodnijih namirnica koje će konjima prebaciti iz prodavnice u udaljenom selu Dolići.
