Čitaoci “Vesti” godinama su im jedina rodbina, spas i nada, pošto nikoga svoga nemaju, dobri ljudi im pomažu da se prehrane, kupe lekove i prežive u samoći, planinskoj zabiti, na pešterskom mrazu, u oronulom i hladnom kućerku na periferiji Novog Pazara i staračkom domu u ovom gradu.
Da nije bilo ljudske dobrote, teško da bi nepokretna i bespomoćna baka Stana Minić (86) iz Dragočeva na Rogozni još bila u životu, donacije naših čitalaca pomogle su i starici Vasviji Suljević (75) iz Novog Pazara da kupi namirnice, lekove i ogrev za zimu i tako, bar na kratko, zbrine teško bolesnog (sa posebnim potrebama) sina Mirsada, dugo su naši čitaoci pomagali i nemoćnoj i nepokretnoj baki Borki Dražević (88) iz okoline Gornjeg Milanovca, koja je sada smeštena u novopazarskom staračkom domu, nekoliko donacija “povratilo je u život” i usamljenu staricu Stanicu Milojević (79) iz Dobrinje kod Tutina.
Puno su im pomogli dobri ljudi, posebno Stani Minić, koja je nepokretna i kojoj je najteže, na žalost, ne znam šta se desilo, ali svi su ih, ako se izuzme mala donacija koju je nedavno iz Nemačke dobila Vasvija Suljević, zaboravili, za baku Stanu ništa nije stiglo duže od godine, za Stanicu skoro dve godine, potpuno je zaboravljena i Borka Dražević, preteško je i Vasviji Suljević, trudimo se da im pomognemo, ali bez pomoći iz dijaspore sve je puno teže, jer mnogo starih, bolesnih i gladnih usta u ovom kraju – objašnjava poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović i apeluje na sve dobre ljude širom sveta da pomognu Stani, Vasviji, Borki, Stanici i drugim nevoljnicima u ovom delu Srbije.
Starica Stana Minić živi na periferiji siromašnog i raseljenog sela Dragočevo na Rogozni za koje mnogi kažu da je “na kraju sveta”, naši čitaoci pomažu joj skoro dve decenije, kupili su joj krevet, dušek, šporet, televizor, invalidska kolica… Od imovine ima samo mačka i dve kokoške koje kad napadaju veliki snegovi ne može da nahrani.
– Ne mogu ni vrata da otvorim, jedva i šporet založim, da nije komšija i rođaka iz susednih sela koji mi povremeno donesu mleka i hleba, umrla bih od studi i gladi, vukovi mi dolaze na vrata i pod prozor, svaka pomoć bila bi mi zlata vredna, za lekove posebno – priča ova starica koja skoro tri decenije nije bila na lekarskom pregledu.
Tešku borbu za goli opstanak vodi i starica Vasvija Suljević iz novopazarskog prigradskog naselja Hadžet koja, iako totalno narušenog zdravlja, ni trenutak ne sme da ostavi samog nesposobnog sina Mirsada, rođenog sa smetnjama u razvoju.
Decenije preteškog života preturila sam preko glave, samo moja duša zna kako mi je, živimo od sevapa, kad pomoći nema trpimo, nema nam druge, bog je tako hteo, nadam se da će svevišnji poslati dobre ljude da nam pomognu da nekako pregrmimo zimu, od maja će biti lakše, bar za ogrev jedno vreme nećemo morati da se snalazimo – priča starica i ističe da se posebno uzda u Sandžaklije rasute širom sveta.
I baka Borka Dražević iz Gornjeg Milanovca nema nikoga svoga, silom prilika našla se u Novom Pazaru, u ovdašnjem staračkom domu gde nije ni gladna ni žedna, ima i lekove, ali joj kaže nedostaju povremene donacije koje je ranije dobijala.
Za lekove
– Volela bih da kupim sok, čokoladu, nešto od hrane, lekove, pelene, po nešto od odeće, drugo meni ne treba, unapred sam zahvalna svakom ko me se seti – poručuje Borka.
Tužna baka Stanica
Duže od dve godine zaboravljena je i baka Stanica Milojević koja živi sama u selu Dobrinja na Pešteru (opština Tutin) i jedva preživljava uz pomoć dobrih ljudi, dobila je nekoliko donacija naših čitalaca, a onda je je, kaže, sve stalo. Ako dobije kakvu pomoć potrošiće je za lekove i za hranu, mnogo bi joj značilo i kad bi mogla da plati dug za struju. Zahvalna je svima koji su joj ranije pomagali.
