Tokom protekle dve godine bili smo svedoci dve velike policijske akcije. Reč je o akcijama pod šifrovanim nazivima "Morava" i "Balkanski ratnik". Obe su usmerene protiv trgovaca narkoticima i obe imaju međunarodni karakter.
Iako su tokom trajanja ovih akcija uhapšeni mnogobrojni građani osumnjičeni za organizovani kriminal, velika politička zbrka u javnosti je za sada jedina izvesna posledica. Operacija "Balkanski ratnik" dobila je podsticaj i podršku iz SAD i EU.
Zaplenjena je velika količina droge, ali najznačajniji osumnjičeni i veći deo njihovog bogatstva ostali su izvan domašaja vlasti. I dok je u Crnoj Gori pitanje političke pozadine ovih kriminalnih mreža postalo glavna tema opozicije i nezavisnih medija, u Srbiji je akcija od samog početka tumačena kao veliki uspeh vlasti.
Nije tu, pre svega, reč o uspehu policije i budućem trijumfu tužilaštva. Radi se o smesta proslavljenoj zasluzi vođa vladajuće koalicije – predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, te vicepremijera i ministra policije Ivice Dačića.
Naravno da nije dovoljno naglasiti sve njihove uspehe i zasluge u borbi protiv nepravde i kriminala. Neophodno je, ponekad, u kriminalni kontekst smestiti i njihove političke protivnike i kritičare. Posle prošlogodišnjeg izglasavanja izmena Zakona o informisanju, pojedini ukroćeni mediji šire vesti o opasnostima koje se nadvijaju nad predanim borcima za pravdu, a Tadića kritikuju zato što dozvoljava da ga voze u starom automobilu.
Nemoguće je naslutiti dalji razvoj ove nove sage o borbi protiv organizovanog kriminala. Ipak, nisam imao prilike da naiđem na analizu ove pojave u svetlosti naše novije prošlosti i korena savremene kriminalizacije našeg društva.
Koliko mi je poznato ovo je peta velika ofanziva protiv organizovanog kriminala tokom poslednjih 18 godina. Za vreme trajanja Miloševićevog režima preživeli smo dva velika obračuna sa organizovanim kriminalom. Bilo je to teško doba rata i sankcija. Javnost je nemoćno posmatrala kako država tone u bedu, krađu i nasilje. Ipak, u jeku krize, proleća 1992, Slobodan Milošević objavio je odlučnu borbu protiv kriminala.
Sve se završilo deklarativnim izjavama. Jednom se čak dogodilo da neki, danas već zaboravljeni ministri, budu uhapšeni pošto je u njivi pronađen kofer sa novcem. Ipak, glavni šverceri, vođe paravojski, nasilnici i ratni profiteri ostali su u miru. Konačno je 1997. i 2000. grupa uticajnih osoba, među kojima je bilo direktora, ministara, policajaca i gospodara rata, izginula u atentatima koji teško da su bili samo politički.
Demokratske vlasti su kasnije neprekidno najavljivale obračun sa kriminalom, ali se ispostavilo da su jedan njegov deo nasledile i tolerisale. Pošto se stvar otrgla kontroli, a pored ubistava učestale su bile i otmice, 2002. je izvršeno hapšenje takozvane Makine grupe. Naravno, kao i u svim drugim prilikama, pa i ovoj aktuelnoj, prvooptuženi je na vreme umakao policiji. Suđenje Makinoj grupi, međutim, nije ukazalo na opštepoznato postojanje zemunskog i surčinskog klana.
Do otkrića će doći tek godinu dana kasnije, pošto je kao žrtva brutalnog atentata pao tadašnji predsednik Vlade Zoran Đinđić. U akciji "Sablja" opsežno je napadnuta kriminalna mreža povezana sa atentatorima. Privedeno je 12.000 građana, u pritvoru su zadržane stotine. U to vreme tržište droge je navodno u potpunosti poremećeno.
Ipak, pošto je akcija prekinuta, a Vlada pod pritiskom politizacije ove akcije i mnogobrojnih afera izgubila većinu, sledećem kabinetu preostalo je da samo dve godine kasnije i sam pokrene slične akcije. Tada smo saznali za razne mafije: drumsku, carinsku, indeks… čak i đubretarsku. Ipak, i pored brojnih akcija, rezultati borbe su takvi da je i nova Vlada osetila preku potrebu da ponovo počne sa odlučnom ofanzivom protiv kriminala.
Mi laici ćemo se u svome neznanju svakako zapitati koliko može biti ozbiljna borba protiv narko-kartela ako u vreme najveće akcije u istoriji, pre samo sedam godina, niko nije ni pomenuo Šariće i njihove poslove? Do sada nisam imao prilike da doznam da je neko javno analizirao cene droge u Srbiji pre i posle akcija "Morava" i "Balkanski ratnik".
Recimo, čuo sam da cena narkotika na našem ilegalnom tržištu nije porasla. Ukoliko je tačan, ovaj podatak pruža važan odgovor. Ilegalno tržište droge svakako je u velikoj meri integrisano. Čudno je da Veliki Trnovac, albansko selo u centralnoj Srbiji, koje je godinama u medijima pominjano kao središte balkanske trgovine drogom, nije imalo svoje mesto u poslednjoj kampanji protiv trgovine drogom.
Srbija je tokom protekle dve decenije preživela državni slom, nacionalni poraz, privredni kolaps, duboku upravnu korupciju i ukupnu društvenu kriminalizaciju. Izlazak iz ovog stanja nije lak. Posebno je bolno što je deo našeg savremenog kapitalizma nastao na kriminalnom novcu. Uvođenje zakona, reda i pravde biće mukotrpno i sporo.
Ono nije ofanziva ili radna akcija. Okolnosti ovakvih kampanja su loše, ali one uvek donesu i nekakav pomak unapred. Nevolja je što država sa loše reformisanim sudstvom, osrednjim političarima i krotkim medijima ne može da na tom putu napreduje onoliko koliko bi mogla, a kamoli onoliko koliko je potrebno.
