Lepenskim virom širile se vibracije duše i odjekivali soprani i baritoni vlaškog hora Wallachia iz Negotina. Veličanstven osećaj snage glasa plenio je prisutne, a nekima je čak izmamio suze koje su prevod osećanja. Koncert na arheološkom lokalitetu Lepenski vir bio je deo programa koji je počeo još prvih dana avgusta koncertom za flautu i violončelo Ljubiše Jovanovića i Sandre Belić. Negotinski hor nastupao je pod upravom dirigentkinje Dragane Marinović Simonović i po rečima prisutnih, bio koncert za pamćenje. Među onima koji su pratili koncert bilo je i naših ljudi iz dijaspore.
Vladimir Ličina je rodom iz Srema, kraj Dunava, a živi u San Hoseu u Kaliforniji, gde predaje klavir, dakle muzičar po profesiji, došao je da poseti Lepenski vir i ostao do uveče kako bi prisustvovao koncertu.
Pevaju iz duše
– Prvi put samu Lepenskom viru, a čuvši da će biti koncert hora Njallachia
zadržao sam se do uveče i vredelo je to žrtvovanje vremena. Ne znam šta bih rekao, a da dočara moje oduševljenje, iznenađen sam ovim horom. Zaista ansambl ima dušu neophodnu za tako izuzetno visok umetnički izraz. Sve je bilo na izuzetnom nivou, svaka pesma zaustavljala je dah. Aranžman visoko profesionalan, svaka nota je parala srce – ne krije oduševljenje Vladimir.
On verujem da će hor biti još više afirmisan jer to zaslužuje.
– Nadam se da će Lepenski Vir, sa fantastičnom akustikom, biti domaćin još većeg broja izuzetnih koncerata.
Koža se naježi
Svoje ushićenje nije krio ni Damir Ristić, koji živi i radi u Vićenci. Rodom je iz Teslića, u Republici Srpskoj, ali godinama godišnje odmore provodi u istočnoj Srbiji. Drugi put je posetio Lepenski vir, ali ovoga puta uz pozivnicu da prisustvuje nastupu negotinskog hora.
– Jednostavno da vam se koža naježi, a čini mi se da me taj osećaj pratio od početka do kraja. Uzvišen i neponovljiv doživljaj, a pogotovu što je to lokalitet od velikog značaja za nastanak civilizacije, sveto mesto na Dunavu. Ja sam to doživeo, kao spoj svetinje i umetnosti. Zahvalan sam horu Wallachia na pozivu. Uspostavljena je saradnja između udruženja Vidovdan iz Vićence, čiji sam član i gradskog hora iz Negotina, još u martu, kada su bili gosti na našoj priredbi Nikoli Tesli u čast. Ta saradnja je nešto najjače što smo ostvarili kao udruženje, a nadamo se da će biti još bolja, jer hor je zaista veličanstven, bez predrasuda pevaju dvojezično, a to je nešto veliko, važno i korisno. Činjenica je da umetnost zbližava ljude – ističe Ristić.
Zaigrali kolo
Daniela Pejčić, učiteljica iz Kobišnice kod Negotina je fascinirana koncertom.
– Nemam jaču i bolju reč da izrazim svoja osećanja, ovim nastupom hora. Pratim ih skoro svuda, jer moj suprug peva u horu, ali ovoga puta koža mi se ježila od lepote i jačine doživljaja. Sve stolice su bile zauzete, sva predviđena mesta popunjena. Samo to je dovoljno da se opiše ishod. Izuzetno poštujem i cenim rad hora Walachia. Oni vlašku muziku izvode horski i u više glasova, što nije uobičajeno za vlašku pesmu. Oduševljena sam nastupom u Lepenskom Viru i reakcijom publike. S obzirom na to da sam gledala i slušala njihove nastupe na mnogim festivalima, ovaj je bio fascinantan, pre svega zbog mesta izvođenja. Ipak je to mesto nastanka jedne civilizacije. Ovaj nastup je bio kao dar, poklon i neka vrsta oduživanja našim precima. Na kraju, poneseni zanosom, zaigrasmo i vlaško kolo, naočigled prisutnih koji nas nagradiše aplauzom – istakla je Daniela Pejčić.
Pesme za decu na vlaškom
– Sa Draganom Marinović i članovima hora imam izuzetno dobru saradnju, planiramo da bude još bolja i očekujem njihovu pomoć. Profesorka Dragana će pesme koje pišem za decu na vlaškom, a i pesme koje će deca da napišu u toku godine da komponuje i da napravimo našu malu zbirku dečjih pesama, jer dečje, narodne pesme na vlaškom skoro da ne postoje. Pesme koje pevamo na vlaškom su ljubavne, pa neke i ne odgovaraju dečjem uzrastu – kaže Daniela Pejčić .
Osobenosti manjina
– Projekat koji realizujemo treću godinu zaredom, a koji sufinansira Ministarstvo kulture neguje kulturne i jezičke osobenosti nacionalnih manjina i podstiče na međukulturni dijalog, koji unapređuje uzajamno poštovanje, razumevanje i saradnju među svim ljudima koji žive na jednoj teritoriji, bez obzira na etnički, kulturni, jezički ili verski identitet. Projekat doprinosi i jačanju kapaciteta subjekata u kulturi kroz unapređenje i modernizaciju rada, doprinos profesionalizaciji manjinske kulture, mobilnost, saradnju sa stručnim ustanovama i pojedincima, kroz umrežavanje institucija i udruženja i podsticanje primene novih tehnologija u kulturi – ističe Dragana Marinović Simonović, predsednica UO Gradskog horskog ansambla “Mokranjac” i umetnički rukovodilac hora Njallachia.
