Treći put u poslednjih desetak dana radovao se starina Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite Pačevine na padinama Golije kod Novog Pazara. Razlog za radost ovog usamljenog,šlogiranog i teško bolesnog gorštaka jedno vreme od svih zaboravljenog, bile su donacije koje su mu poslali čitaoci “Vesti” iz daleke Australije, Nemačke i Švajcarske.
Veliko srce
Od dobrotvora B. G. iz Adelaida, Mare iz Sidneja i Milana Kosića iz Kelna, Dušimir je nedavno, nakon našeg ponovljenog apela za pomoć, dobio 300 australijskih dolara i 100 evra o tome smo već pisali) a od porodice Mirković iz Ciriha u Švajcarskoj još 100 franaka.
– Više sam dobio za poslednjih mesec dana nego za celu prošlu godinu, mislio sam da su me dobri ljudi zaboravili i strahovao sam da ne ostanem bez lekova i namirnica, srećom, pokazalo se da nisu i da uvek neko misli na mene. Sada ću, nakon najnovijih donacija iz Australije, Nemačke i Švajcarske, jedno vreme biti “miran”, leto je i toplo vreme, bar neću trošiti na ogrev, biće lakše – priča Dušimir i podseća da su ga pre 10 godina, kada se prvi put šlogirao, dobre komšije i čitaoci “Vesti” spasli sigurne smrti. Od tada je stalni štićenik našeg Humanitarnog mosta, pomažu mu i komšije, a posebno porodica Đoković iz susednog Svilanova.
Dušimir je baš “teška priča”, sam je i siromašan, šlogiran, teško se kreće i zbog moždanih udara jedva govori, teško ga je razumeti, ne može da nam kaže šta mu je najpotrebnije, hvala dobrim ljudima iz celog sveta koji mu godinama pomažu, nadam se da i ubuduće neće biti zaboravljen – ističe Dušimirova komšinica Milka Đoković.
– Pozdravite sve moje dobrotvore, zahvalite im u moje ime i poželite im svu sreću u životu, da nije njih ne bi bilo ni mene – poručuje starina, dok u ruci drži novčanice koje će mu, kako kaže, olakšati i produžiti život u zabitom selu na Goliji.
Poruke iz zabiti
Slične poruke u Cirih i Pariz, odakle su im stigle najnovije donacije, šalju i baka Emina Amčović iz zabite Banovice podno Peštera i njen od epilepsije teško oboleli sin Ismet. Kao i Dušimir, i oni su od porodice Mirković dobili 100 franaka, a od dobrotvorke Jasmine Hadžić iz Pariza još 50 evra.
– Nama su, nakon nekoliko tekstova u “Vestima” o našim nevoljama, dobri ljudi, najviše naši rođaci na radu u Nemačkoj, pre tri godine pomogli da izgradimo novu kuću, da kupimo sav nameštaj i da se uselimo, puno nam je pomogao i humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović, koji je sve vreme bio uz nas, večno ćemo mu biti zahvalni, bog neka čuva i sve naše spasioce, život su nam promenili i ulepšali, svako veče molimo se za njih – ističe baka Emina.
Anonimni dobrotvor iz Frankfurta u Nemačkoj, poreklom sa Peštera, donacijom od 50 evra, obradovao je i usamljenu i teško bolesnu baku Hankiju Kurtanović iz Tutina koja se, kao i Dušimir, takođe za desetak dana tri puta radovala.
Radovala se i Mihrija
Dugogodišnji čitalac “Vesti” iz Hamburga u Nemačkoj, po imenu Salih, poslao je 50 evra samohranoj majci Mihriji Murić koja sa sinovima Enesom i Ernesom živi u zabitom selu Stup u opštini Rožaje na severu Crne Gore. Ovoj hrabroj ženi, koja sinove prehranjuje često radeći kao drvoseča, donacija je dobro došla da kupi nekoliko džakova brašna, ulje, šećer i druge najneophodnije namirnice. Ni Mihrija ne može da opstane bez pomoći dobrih ljudi, jer je seča šume stala, a i šumskih plodova, koji su joj jedan od prihoda, još nema.
Za struju
– Nakon donacija iz Nemačke i Holandije, koje sam dobila pre nekoliko dana i koje su mi omogućile da kupim namirnice i lekove i platim struju, iz Nemačke mi je stiglo još 50 evra, sad manje brinem, jer ću jedno vreme biti sigurna, hvala beskrajno dobrotvorima, bog im dao sreće i zdravlja – poručuje Hankija kojoj su naši čitaoci svojim prilozima pomogli da adaptira i utopli svoju brvnaru, uvede vodu i dogradi kupatilo.
