Umesto prijema koji bi ovu zemlju obavezao da žrtvuje svoje brojne posebnosti kao što su recimo državne samostalnosti kantona, Švajcarska je od 1995. godine krenula putem bilateralnih pregovora i ugovora kako ne bi ostala izolovana i odsečena od prostranog tržišta Unije.
Švajcarci su od tada vešto ispregovarali dvadesetak ugovora, ali su proširenje Unije i ekonomska kriza učinili svoje – Brisel više nije raspoložen da pravi ugovore po meri Švajcarske. Naprotiv, ključne članice EU kao Francuska, Italija, Nemačka i Velika Britanija, upiru prstom u Bern tvrdeći da njihovi nesavesni poreski obveznici kriju milione i milijarde u sefovima i na računima švajcarskih banaka. Uzalud Bern gunđa da bar Velika Britanija nema prava da drži lekcije drugima kada su u pitanju "poreski rajevi" jer Švajcarska deluje sve usamljenije.
Države EU zahtevaju podatke o klijentima banaka, prete vraćanjem Švajcarske na crnu listu "poreskih skrovišta" kakvi su Monako ili Azorska ostrva. Ministarka spoljnih poslova Mišlin Kalmi-Rej u toku teške 2009. godine u više navrata nemoćno je ponavljala da "tako nešto ne može da se traži od jedne suverene zemlje".
Ukratko, Švajcarska se našla na istorijskoj prekretnci : ili će biti sa Briselom ili će biti protiv njega i zapasti u svojevrsnu izolaciju. Tim pre što se planetarno finansijsko središte premestilo u Aziju.
Iako se u više ključnih afera pokazala zapanjujuće nesposobna, šefica švajcarske diplomatije Kalmi-Rej i njeni saradnici shvatili su da će pitanje prijema u Evropsku uniju morati ponovo da bude otvoreno. Švajcarski nedeljnik "Ekspres" prenosi da se o tome za sada govori samo u krugovima diplomatije.
