Zahtevi za potragu, kako objašnjava Gali, su poverljivi i zaštićeni službenom tajnom.
Savezno ministarstvo pravde Švajcarske, iz tog razloga, ne može da saopšti konkretne informacije o ovom slučaju, već samo opšte stvari u vezi sa potragom i postupkom izručenja.
"Švajcarska i Srbija su države članice Evropske konvencije o ekstradiciji i u obavezi su da izruče jedna drugoj osobe pod krivičnim postupkom. Naravno, neophodno je da su prethodno ispunjeni svi uslovi iz Konvencije", rekao je Gali za beogradske "Novosti".
To znači, navodi Gali, da kada srpski Interpol raspiše poternicu za nekom osobom, Federalno ministarstvo pravde Švajcarske ispituje da li zahtev sadrži sve neophodne informacije. Ukoliko se svi uslovi ispune, izručenje je – moguće.
"Ukoliko se zna tačna adresa osobe za kojom se traga u Švajcarskoj, naše ministarstvo će izdati naređenje policiji da je istog trena uhapsi", ističe Gali i dodaje da "kada se, međutim, ne zna mesto njenog skrivanja, Ministarstvo pravde izdaje nalog za njegovo eventualno pronalaženje i begunac ulazi u sistem za traženje i hapšenje".
|
Niko nije leteo za Cirih
U svim privatnim kompanijama, koje koriste podgorički aerodrom, podvlače da toga dana nisu imali let za Švajcarsku. "Sa aerodroma Golubovci tog 21. januara obavljen je samo jedan let u Cirih, i to nacionalne kompanije "Montenegroerlajnz", na redovnoj liniji", izjavila je u sredu Gorica Raičević, direktor podgoričkog aerodroma. "Letova privatnih kompanija jeste bilo, ali ne prema toj destinaciji". Na aerodromu, za odgovor na pitanje da li je Šarić ipak mogao na neki način, pod tuđim imenom, da otputuje i avionom "Montenegroerlajnza", novinare upućuju na Ministarstvo unutrašnjih poslova koje obavlja kontrolu putnika. U Upravi policije na ovu temu još nije bilo zvaničnih reagovanja. |
Nezvanična vest da je Šarić privatnim avionom napustio Crnu Goru 21. januara i odleteo u Švajcarsku, na dan kada je Beograd preko Interpola raspisao poternicu, nikako da bude potvrđena, ali ni "do kraja" demantovana.
Paralelno sa istragom srpskog i pravosuđa nekoliko zemalja Latinske Amerike o švercu kokaina iz Južne Amerike u zapadnu Evropu, koje su Šarića označile kao jednog od glavnih narkobosova, američki Stejt dipartment je srpsku i, posebno, crnogorsku teritoriju označio je kao glavne tranzitne zemlje Balkana u tom "poslu".
U godišnjem izveštaju o globalnim naporima u suzbijanju trgovine narkoticima, Stejt department je istakao saradnju srpske policije sa južnoameričkim zemljama i SAD. Posebno se ističe akcija "Balkanski ratnik", u kojoj je zaplenjeno gotovo tri tone kokaina.
U izveštaju se saradnja sa Srbijom, u kojoj je uhapšeno nekoliko osoba osumnjičenih za šverc kokaina iz Urugvaja, ocenjuje kao uspešna, ali i podvlači da je poverenje u Vladu Crne Gore slabo i da je policija te zemlje demantovala navode medija da su oni isključeni iz akcije "Balkanski ratnik", kako ne bi ugrozili akciju.
Crna Gora je "etiketirana" kao tranzitna tačka za šverc kokaina proizvedenog u Latinskoj Americi. Postoje i dokazi, tvrdi se u izveštaju, da kriminalne grupe koriste teritoriju Crne Gore kao mesto za pretovar droge namenjene za EU. Tako, ističe se primer, kokain morem iz Latinske Amerike stiže u crnogorske luke, a odatle se šalje u zemlje Skandinavije, zatim, Belgiju, Holandiju…
|
Borba protiv kriminala, pa Evropa Šef delegacije EU u Crnoj Gori Leopold Maurer potvrdio je da je Brisel obavešten o "slučaju Šarić“ i najavio da će se mišljenje Evropske komisije o crnogorskoj kandidaturi i izveštaj o napretku države baviti borbom protiv organizovanog kriminala. "Ekspert iz EU bio je u Crnoj Gori kada se pojavio „slučaj Šarić“ i tražio od vlasti informacije, koje će se u daljem procesu ocenjivati", precizirao je Maurer za podgorički "Dan“. "To podrazumeva i određeni broj rešenih predmeta, što će EK ocenjivati i prilikom formiranja mišljenja koje će biti objavljeno na jesen", kazao je on.
|
Srpski narkobosovi, prema ovom izveštaju, sve više su se fokusirali na šverc direktno iz Južne Amerike do zapadne Evrope. Dok se tone uglavnom transportuju morem, pa kopnom do Srbije, policija je u poslednje vreme zaplenila i veću količinu kokaina koja se prenosila poštom ili kurirskim službama. Reč je o nekoliko kilograma ovog skupog narkotika.
Sa druge strane, Amerikanci procenjuju da "balkanskom rutom" godišnje prođe 80 tona heroina! Porozne granice i nepostojanje kontrole tranzitnog ulaska robe i utovara na brodovima, koji plove Dunavom, neki su od razloga lakog švercovanja ove droge. Heroin se pravi i prerađuje u Avganistanu, a krijumčari preko Turske, Bugarske, Rumunije, Srbije i Kosova i Metohije, dalje u zapadnu Evropu.
Narkokriminal u Crnoj Gori je stalno u porastu, vodeći trgovci drogom se retko hapse, a policija je poslednjih godina otkrila i veliki švercerski kanal krijumčarenja heroina sa Kosmeta u Crnu Goru, koju kontrolišu kriminalne grupe iz Rožaja i Berana.
|
Direktor srpske policije otputovao u Cirih Putujem u Švajcarsku na sastanak kojem će prisustvovati i 25 visokih predstavnika policije iz toliko zemalja. Iskoristiću priliku da razmenimo informacije ne samo o Darku Šariću, ukoliko ih imaju, već i o drugim beguncima, za kojima je srpsko pravosuđe raspisalo poternicu, rekao je u sredu pred let za Cirih za "Novosti" direktor srpske policije Milorad Veljović. On je otputovao u Švajcarsku na poziv FIFA, a povodom predstojeće organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu. |
