Živimo u vremenu kad se informacije veoma brzo prenose sa jednog na drugi kraj sveta, pa ne čudi što su žitelji Ljunjevice, sela kod Gornjeg Milanovca, gotovo preko noći – zahvaljujući komšijama i rođacima koji žive širom sveta – do detalja upoznati sa sadržajem ispovesti njihovog sugrađanina i komšije Radoša Nestorovića (64) iz Nirnberga, objavljene prošle nedelje u "Vestima".
Međutim, ono što je Radoš Nestorović naveo u svojoj životnoj priči u kojoj Lunjevčane pominje kao "zavidne i ljubomorne ljude", prilično je izenerviralo meštane sela, a posebno Ljubinka Draševića koji se u ispovesti pominje kao "naslednik" u delu teksta koji se odnosi na dugogodišnji sudski spor Radoša Nestorovića sa Ljubinkovim dedom Radomirom i ocem Dragoslavom (Dragom) u vezi sa korišćenjem izvora vode.
– Veoma mi je drago što je naš komšija Radoš Nestorović završio tri zanata, što je putovao Evropom, što je zaradio, kako on kaže, mnogo para, što je 1973. godine napravio lepu kuću, što je kuću dao izbeglicama iz Knina, što je među prvima u selu uveo vodu, ali nije mi drago što priča neistinu o Ljunjevčanima, a posebno o mom pokojnom ocu Dragoslavu i dedi Radomiru u vezi sa korišćenjem izvora sa kojeg je Radoš odveo vodu.
Istine radi, moj otac Dragoslav, a ne deda Radomir, dozvolio je da se na izvoru koji je na našem imanju napravi kaptaža za odvođenje vode za kuće Miodraga Nestorovića i Radoša Nestorovića, i to potpuno besplatno, a ne za 10.000 maraka, kako navodi Radoš.
Po onom što ja znam, do spora je došlo kad su Miodrag i Radoš Nestorović na vodovod hteli da priključe još neke potrošače, naplate im za priključak i tako izvuku novac koji su uložili u svoj vodovod. Ponavljam, moj otac Dragomir za vodu nije naplatio nijedne pare, osim, ako se to može smatrati plaćanjem, što je od Radoša Nestorovića dobio na poklon jednu brusilicu marke "boš" koju i ja danas koristim. To je sve u vezi sa plaćanjem – kategoričan je Ljubinko Drašević.
Ponosni na Tomasa
U svojoj priči o ljubomori i zavisti Lunjevčana, između ostalog, Radoš Nestorović navodi i to da mu selo nije oprostilo što se oženio Čehinjom i da zavide što je njegov sin Tomas završio tehnički fakultet, a uskoro će postati i doktor nauka. |
Ljubinko Drašević tvrdi da mu uopšte nije poznato da je neko nekad presekao vodovod Radoša Nestorovića, odneo poklopac od kaptaže, zavrtao vodu, i zbog zavisti oštetio automobil, pa odbio razgovor u vezi rešavanja problema oko vode i vodovoda.
– Prvi put čujem sada da mi je nudio razgovor na ovu temu! Uostalom, kako je mogao da mi nudi bilo kakav razgovor kad Radoša Nestorovića nisam video već godinama, poslednji put možda još 1993. Niko u selu nije siguran da li je od tada i dolazio u Lunjevicu – naglašava Ljubinko Drašević.
Ispovest Radoša Nestorovića, posebno u delu u kojem se govori o propadanju sela Lunjevica, da u selu vlada zavist i pakost i da se selo od nekadašnjih 150 domova svelo na svega petnaestak, po Ljubinku Draševiću, ali i po drugim Lunjevčanima, apsolutno ne odgovara istini.
– Da je Radoš Nestorović češće u Lunjevici, verovatno ovako nešto nikad ne bi rekao. Prilika je da mu poručimo da se Lunjevica, i kao selo i kao prigradsko naselje, razvija više nego ikad. Lepo živimo, u selu je oko 400 domaćinstava, izgrađeno je mnogo novih kuća, a nikad nije bilo više mladih. Istina, poslednjih godina smo preživeli sve i svašta, ali gladni nismo. I sad se ponekad posvađamo, ali mnogo manje nego u vreme kad je Radoš Nestorović češće dolazio u Lunjevicu. Ne kažem da u selu, kao u svakom srpskom selu, svađe nema, ali najmanje se svađamo i sudimo oko vode jer je vodovod stigao do gotovo svake kuće – poručuje Ljubinko Drašević.
