Osnivač Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji danas počinje u Davosu, a na kojem učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Klaus Švab ocenio je da trenutno u svetu vlada preterani pesimizam iako je svet u proteklih pet decenija napravio značajni napredak, a predstoji mu velika šansa da postane civilizacija u kojoj bi čovek bio u središtu pažnje
„Ko danas još, na primer, govori o analfabetizmu? Životni vek i kvalitet života su značajno porasli. Stanovništvo se udvostručilo i sve je manje ljudi koji žive ispod granice siromaštva”, objasnio je on u intervjuu švajcarskom dnevniku „Blik”.
Prema njegovim rečima svet se nalazi u prelaznoj fazi od posleratnog sveta ka novom poretku, koji treba biti oblikovati.
„Optimističan da će se u tome uspeti. Četvrtom industrijskom revolucijom moramo pronaći novi sadržaj života », podvukao je švab.
Prema njegovim rečima smisao postojanja je još uvek previše definisan proizvodnjom i potrošnjom.
“Definišemo se preko toga koji nam je položaj na poslu, koja kola vozimo, koji sat nosimo. To nam daje smisao života. Pošto će za ljude biti sve manje posla to će morati da se menja, a to znači da ćemo morati mnogo toga da delimo, na primer, automobil, I ponovo više brinemo jedni o drugima. Postaćemo simpatičnije društvo”, uveren je Švab.
Moraćemo, kaže, da razmislimo kako ćemo se razlikovati od robota, a čovečanstvo će imati veliku mogućnost da postane civilizacija u kojoj je čovek stvarno u središtu pažnje.
Upitan da li napredak donosi i večiti život Švab je odgovorio da je to potencijalno tako.
„To će nas naterati da još više razmislimo o našoj svrsi života. U ovom trenutku vlada logika – obrazovanje, rad, penzija i uživanje do umiranja. Ubuduće će obrazovanje trajati čitav život, kao i rad. Manje, ali duže”, uveren je on.
Govoreći o 50 godina WEF Švab je kazao da bi, ako bi ga danas neko pitao koja je bila glavna tema prošlogodišnje konferencije, morao da napregnuto razmisli.
„Ja uvek gledam u budućnost. Važno mi je da zaboravim šta je bilo, jer bi u suprotnom bio isuviše pod uticajem prošlosti”, objasnio je on.
Kaže da je osnovao WEF sa ciljem da pruži platformu koja bi okupila sve važne ljude, donosioce odluka i kritičare.
Prisetio se da je za prvi skup morao da traži finansijsku pomoć od roditelja i uzme čak i kredit, koji je dobio od jednog proizvodjača nameštaja, a da je sa zaradjenim nocem od skupa, na kojem je bilo 444 učesnika, vratio kredit i 27.000 franaka preko te svote uložio u fondaciju.
Upitan čega se najviše seća i koji su mu bili najimpresivniji gosti švab je kazao da je poseban utisak na njega ostavio Nelson Mandela, koji je imao sve što je potrebno, a što neki drugi političari nisu imali, kao Barak Obama kojem su nedostajali „mišići da ispuni predizborna obećanja” ili Bilu Klintonu koji je propustio šansu pada Berlinskog zida za uspostavljanje novog odnosa sa istokom.
Kao najveće razočarenje izneo je Svetski ekonomski forum 2001.kada su izraelski premijer šimon Perez i vodja Palestinaca Jasir Arafat trebalo da proglase mirovni sporazum.
„Sve je bilo isplanirano, a onda se Arafat u poslednjem trenutku usprotivio da prvi govori, navodno što je zaboravio govor u hotelu. Počeo je Perez koji je saopštio da konačno dolazi mir. Iza njega je govorio Arafat koji je imao govor mržnje. Perez je potom rekao da je putovao u Davos zbog „svadbe”, a prisustvovao je „razvodu”, prisetio se on.
Kao najvažniji uspeh naveo je postizanje takozavnog sporazuma iz Davosa izmedju Turske i Grčke, koji je sprečio rat.
Istakao je da je WEF uticao pozitivno na uslove života za stotine miliona ljudi.
Ponajviše, kaže, ponosan je na inicijativu “Globalni savez za vakcinaciju i imunizaciju”, tokom koje je vakcinisano više od 700 miliona dece, dodajući da bi bez te inicijative umrlo 14 miliona ljudi.
