Suze zbog “Dva sokola”

Miloš Bojanić (63) nerado priznaje da što je stariji, to je emotivniji. Zaplače očas posla, a rastuže ga ljudske sudbine, filmovi i pesme. Ovih dana suza suzu stiže i to zbog njegove nove pesme "Dva sokola", koju je posvetio svojim sinovima koji žive u inostranstvu.
– Odavno želim da snimim ovakvu pesmu. Pokušavao sam da sam sročim rime, ali mi nije išlo, jer nisam mogao osećanja da pretočim u stihove. Zamolio sam Ljubu Kešelja, koji je napisao muziku, da njegovi saradnici, odnosno tekstopisci s kojima radi, napišu tekst po mojoj ideji. Tešo Mrkonjić iz Brčkog za dva dana je poslao "Dva sokola" i sve nas rasplakao – priča Bojanić, koji je nedavno u jednoj TV emisiji izveo ovu pesmu, a onda su počeli da se javljaju uplakani gledaoci.
– Stihovi pogađaju pravo u srce! Kad mi je Kešelj poslao tekst čitao sam, a suza je suzu stizala. Onda se plakalo u studiju dok sam snimao, dok sam se ja trudio da je što bolje otpevam unoseći snagu, emocije, dušu… Sutradan, kad sam prespavao i poslušao snimak nastala je kuknjava. Ma, nisam plakao, nego sam jecao i ridao. Bolela me je svaka reč, nisam mogao da se obuzdam.
x Da li su pesmu čuli vaši sinovi Bane i Mikica?
– Odmah sam im prosledio snimak i oni su plakali. Još nisam bio u prilici da je izvedem uživo pred publikom, jer je pesma friška. Prekinuo sam boravak na moru, kako bih je što pre snimio. Posle mog prvog izvođenja na televiziji pljušte pozivi za gostovanja na brojnim TV stanicama i svuda je ista reakcija – uvek se neko rasplače! Obično i ja onda krenem da ronim suze.
x Da li ste i ranije bili laki na suzama?
– Joj, kad vidim da neko plačem, iako nemam pojma šta je povod tome, i ja krenem da lijem suze. A što sam stariji postao sam osetljiviji, lako se rastužim, nešto me povuče i onda ne mogu da se suzdržim. No, to je valjda normalno, u prirodi čoveka. Kad gledam emisiju Sve za ljubav pocepam se načisto, isplačem se zbog tuđih sudbina i emocija koje kuljaju na sve strane, kao kakva baba narikača.
x Imaju li vaši sinovi nameru da se jednom vrate u otadžbinu?
– Stariji Bane je u Americi, ima tri ćerke, bavi se špedicijom, estradi je davno rekao zbogom i ne razmišlja o povratku u Srbiju. Mikica je u Kanadi i on ima troje dece, dva sina i ćerku. Njega sam pre četiri godine ja nagovorio da ode u Kanadu, pre svega da nauči jezik. Marljivo uči i u septembru će steći uslov da podnese zahtev za kanadsko državljanstvo. Tada će i polagati ispit iz jezika. Nadam se da će sve to biti u redu. Međutim, čim završi taj posao, namerava da se spakuje i sa porodicom vrati u Novi Sad. On živi za taj dan. Ja mu se ne mešam u život. Nisam mu rekao ni da ostane niti da se vrati u Srbiju. Ali, gotovo je izvesno da čim dobije pečat na papire, nema te sile koja bi ga tamo zadržala. Njemu nedostaju prijatelji, naša zemlja, narod, hrana. On i dalje peva, ima klavijature, pa povremeno nastupa.