U Inzbruku je u organizaciji Srpske pravoslavne omladine Inzbruk – SPOJI održano predavanje akademika Matije Bećkovića i mr Radovana Kalabića. Glavne teme bile su "Prvi svetski rat i njegove posledice" i "Značaj srpskog jezika i ćirilice za očuvanje identiteta u rasejanju".
Veče je počelo zajedničkom molitvom uz prisustvo sveštenika Vidoslava Vujasina i minutom ćutanja za sve stradale od poplava na Balkanu. Prvi se gostima obratio mr Radovan Kalabić, govoreći na temu "Prvi svetski rat i njegove posledice".
|
Dobrovoljni prilozi |
– Istrajavanje na dokazivanju srpske krivice za Prvi svetski rat ukazuje na tendenciozne i propagandno-političke porive revizionista. Za njih je nauka poželjna samo ako je u službi dnevne politike i ako potvrđuje njihove predrasude i dogmatske stavove. U takvim slučajevima naučna objektivnost se povlači pred propagandom, koja se ne obazire ni na generacijsku pouku, ni na mirotvornu poruku – istakao je ugledni gost.
On je naveo da srpska vlada ne samo da nije stajala iza atentata u Sarajevu, već je na vreme upozoravala nadležne u Beču kakvim opasnostima izlažu Franca Ferdinanda na Vidovdan 1914. godine.
– Militantni krugovi u Beču i Berlinu, kojima je išlo u prilog da se ratosiljaju nepopularnog prestolonaslednika i da istovremeno dobiju izgovor za napad na Srbiju, jednostavno su ignorisali ova upozorenja. Računali su s tim da će Srbiju pregaziti za samo nekoliko dana, a da su Rusiji potrebni meseci da mobiliše vojsku. Međutim, vojnički podvizi na Ceru i Kolubari zadivili su pravdoljubivi svet, saveznicima su doneli prve pobede u ratu, a Srbiji vratili samopouzdanje – naglasio je Kalabić, koga su prisutni pomno pratili i nagradili dugotrajnim i gromoglasnim aplauzom.
Usledilo je dugo očekivano obraćanje akademika Matije Bećkovića, koji je svojim stihovima objasnio značaj srpskog jezika i ćirilice za očuvanje identiteta u rasejanju i u otadžbini. O tome kakvo je bilo predavanje najbolje svedoče suze gostiju koje su tekle zbog radosti i tuge, zahvaljujući nesvakidašnjem izlaganju akademika Bećkovića.
Kalabić i Bećković su rado i konkretno odgovarali na pitanja, ne ostavljajući prostor za bilo kakve nejasnoće.
Na kraj su usledili stihovi pesme akademika Matije Bećkovića "Kad dođeš u bilo koji grad", koja je još jednom ostavila dubok emotivni trag na sve prisutne, a bilo ih je sa svih strana – iz čitavog Tirola, Salcburga, kao i iz Štutgarta i Minhena.
