Stotine rođaka, komšija i prijatelja u suzama se oprostilo u Oreovici ko Grdelice od Ljubiše Nikolića (53), dijasporca iz Francuske koga je u svađi posle bezazlenog saobraćajnog udesa ubio Srđan Aleksić (44) iz Žitorađe.
– Naša tuga biće najveća kazna ubici! Zašto je pucao u mirnog, poštenog, čestitog i vrednog čoveka? Zašto – pitale su se kroz plač sestre Savka i Slobodanka, koja je došla iz Francuske gde radi.
One su bile kraj majke Živane, koja se gušila u suzama i jedva držala na nogama. One se pitaju kako se desilo da čovek koji ni mrava nije zgazio bude ubijen zbog ogrebotine na autu koja nije koštala ni 10 evra. Ljubiša je samo malo kolima oštetio zadnji branik floride. I Srđan Aleksić je izvadio pištolj i ispalio metak koji je razneo Ljubišino srce. Krvavi obračun su gledala Aleksićeva deca, koju je sa suprugom Vesnom povezao kod lekara. Posle ubistva Aleksić je bacio pištolj i sačekao policiju.
|
Voleo ljude i zavičaj |
To je rezultat istrage, ali ni policija ne može da pruži odgovor na bolno pitanje sestara.
– Brate! Brate, zašto mi te ubi zlotvor, šta si mu nažao učinio… Joj Bože, ima li te – plakale su sestre nad bratovljevim odrom.
Ispred Ljubišine kuće okupili su se poslovni ljudi iz zemlje i inostranstva, predstavnici grada Leskovca… Ali najviše je bilo radnika nekada propale fabrike trikotaže ITP Oraovica. Ljubiša je kupio firmu, uložio kapital, obnovio proizvodnju. Šili su sportske dresove jakne, sve za izvoz. Za mašinama je radilo 25 žena, a nameravao je da zaposli još 50. Planove je uništila tragedija. Zaposleni su došli sa porodicama da ga isprate i sada strahuju za svoju sudbinu i opstanak Oraovice.
Ljubiša se nije ni ženio jer je hteo prvo da stekne. Školovao se u selu, završio gimnaziju i upisao prava u Nišu. Nije mogao da nađe posao u Srbiji, pa je 1996. godine otišao u Marsej kod starije sestre. Radio je sve i sav novac stavljao u slamaricu. Sanjao je da se vrati i kada je 2006. stekao preduzeće u Francuskoj kako bi ostvario amanet oca i dede da bude svoj na svome.
