Ponovo je, kao i prošle godine, dobrotvor V. A. iz Sidneja u Australiji poslao vrednu donaciju Humanitarnom mostu “Vesti” sa željom da pomogne starima, bolesnima, siromašnima,
usamljenima i nemoćnima širom Srbije i molbom da njegova pomoć što pre stigne onima kojima je najpotrebnija.
Zlatne duše
Deo donacije plemenitog V. A. stigao je ovih dana i u Rašku oblast gde pomoć iz dalekog sveta već godinama svakodnevno očekuje i dobija više od stotinu stalnih i isto toliko povremenih štićenika našeg Humanitarnog mosta.
Prva donacija iz “sidnejskog paketa”, biće ih još narednih dana, uručena je usamljenoj i teško bolesnoj starici Radmili Tošić iz zabitog sela Kuzmičevo na Goliji. O nevoljama bake Rade
pišemo već godinama, pisali smo i nedavno uz ponovljeni poziv dobrim ljudima da joj pomognu. Starici je ovom prilikom uručeno 350 australijskih dolara.
Da bi stigli do njene daščare okružene i oblepljene blatom pomogao nam je dobri komšija Dule Lončarević, koji joj povremeno donese vode, unese drva i naloži šporet, deo puta
morali smo da prepešačimo, jer se do bake Rade kolima nije moglo. Već pri prvom susretu starica nije mogla da sakrije suze koje je zbog gubitka sina i unuke, starosti, bolesti, usamljenosti i nemaštine prate godinama, ali ni radost što se ponovo srećemo i što joj,
usred zime kada joj je najteže, donosimo vrednu pomoć.
Za ogrev
– Baš sam se obradovala, kad god sam u nevolji bog mi pošalje ponekog dobrotvora,
moja porodična penzija je 13.000 dinara (malo više od 100 evra), kad platim struju i telefon i kupim lekove za ishranu najčešće ništa ne ostane, uz sve to, svake jeseni za drva moram da spremim bar 500 evra, da nije komšija iz Kuzmičeva i susednih sela koji mi povremeno
priteknu u pomoć ne bih mogla da preživim – priča starica i podseća da joj već godinama pomažu čitaoci “Vesti” i planinari iz ovog kraja, predvođeni profesorom Boškom Mihajlovićem.
– Hvala mnogo tom dobrom i velikom čoveku iz Australije, bog neka ga čuva od svakog zla i nagradi njegovu dobrotu, šta bih ja ovako stara i nemoćna u ovoj pustinji da nema ovako dobrih i velikih ljudi – dodaje baka Rada i naglašava da je srećna što je još na nogama, ali zabrinuta šta će biti kad se još ozbiljnije razboli.
Bila je tokom jeseni teško bolesna, morala je u novopazarsku bolnicu, ni po tada lepom vremenu kola nisu mogla da priđu njenoj kući, pa smo je na građevinskim kolicima vozili
do najbližeg nasutog puta, molili smo lekare da je što duže drže na lečenju, istu muku
imali smo i kad se vratila kući, zimi je još mnogo teže, do pre neki dan bila je zavejana
– priča Radin komšija Dule Lončarević i takođe nas moli da dobrotvoru V. A. prenesemo
najiskreniju zahvalnost.
Da utople kuću
Zahvaljujući čitaocima “Vesti” i članovima Planinarskog društva Ras, baki je prošle godine delimično renovirana oronula kuća u kojoj živi, promenjena su i dva prozora, ali i dalje joj je hladno jer kuća nema nikakvu izolaciju.
Moraćemo, čim stigu lepši dani, da joj dodatno utoplimo kuću, nadamo se da će se javiti još neki dobrotvor, ovde su ostali samo stariji ljudi i sirotinja, nemoćni smo, teško je organizovati bilo kakvu akciju, zato su sve naše nade i ubuduće usmerene i humanu dijasporu i čitaoce “Vesti”, hvala im puno – poručuje Dule Lončarević.
Starački dom
Baka Radmila je još na nogama, pa može da naloži šporet i brine o ličnoj higijeni, šta će sa njom biti ako se ponovo teško razboli i padne na postelju i kako će sama opstati u planinskom bespuću teško je prognozorati, sigurno je da joj neće biti lako. U Novom Pazaru postoji solidan starački dom, koji je jedna od opcija za sve usamljene bolesne i nemoćne starce u ovom kraju, nažalost, baki Radmili, koja nema ni primanja ni imovinu, do ove ustanove je teško doći.
