Samo povremeni bljesak i blede siluete… to je sve što nakon brojnih operacija vidi 22-godišnja Suzana Vukosavljević, rodom iz Bosanskog Novog, koja sa majkom Danicom i starijim bratom Mirkom, živi u skromnoj kućici u Novom Bečeju. Njoj su reporteri "Vesti" ovih dana uručili dar od 50 švajcarskih franaka koje je uputila porodica Šipka iz Oberdorfa, uz kratko pismo: "Našoj dragoj Suzani, čija nas sudbina nije ostavila ravnodušnim, šaljemo putem našeg omiljenog lista ovaj prilog u nadi da ćeš uspeti u svojoj surovoj borbi, što ti mi od srca želimo…"
|
Veliko hvala |
– Hvala dobrim i humanim ljudima i na ovoj donaciji. Puno je onih koji žive u dijaspori, a čuli su za moju tužnu priču i do sada su mi preko Humanitarnog mosta više puta pomogli – kaže Suzana, koja je rođena sa sedam meseci i kao beba bila u inkubatoru u Banjaluci, gde je zbog nedostatka kiseonika ostala slepa. U ratnom vihoru, njena porodica iz Bosanskog Novog seli se u mesto Drljače u Hrvatskoj, između Siska i Petrinje, a 1995. "Oluja" ih je oduvala u ravni Banat… Devetnaest punih dana bili smo u traktorskoj koloni, od Svetog Ilije do Preobraženija, priča majka Danica koja vodi brigu o slepoj ćerki Suzani. Ova napaćena žena, zajedno sa sinom svakodnevno ide u nadnicu i radi najteže fizičke poslove, kako bi svojoj porodici obezbedila opstanak.
Pre šest godina, zahvaljujući opet donacijama plemenitih ljudi, uspeli su da kupe
| Svi na usluzi Još jedan peh zadesio je ovih dana Suzanu kada joj se pokvario kompjuter, tj. zablokirao govorni program, preko kojeg radi i obavlja svoje aktivnosti. "Ništa strašno, ovih dana će kompjuter biti kao nov, poručili su momci iz ovdašnjeg servisa, rekavši da neće tražiti bilo kakvu nadoknadu za popravku", objašnjava Suzana kojoj eto pomažu i žitelji Novog Bečeja. |
kućicu na periferiji Novog Bečeja, u Ulici Miloja Čiplića br. 32. "Nije velika, ali znamo da je naša", kaže Suzana koja pored normalno obavlja sve poslove po kući: kuva, pere sudove, pegla, a uz pomoć govornog programa sve radi na kompjuteru i veoma je aktivna na svim društvenim mrežama. Tri puta je operisana u Rusiji, a prvi put je ugledala svetlost u mraku nakon operacije u Nemačkoj, u Tibingenu kod profesora Šmita, krajem 2011. godine: "Vidim nejasne senke, kao siluete, što je po mišljenju lekara izuzetno veliki napredak", objašnjava mlada devojka koja bi morala da ide svake dve godine na kontrolni pregled u Nemačku. "Verujem da ću jednoga dana progledati i videti majku i brata, a to je moj jedini san i vrhunac sreće", iskreno i sa puno nade kaže Suzana, koju početkom naredne godine očekuje novi odlazak u Nemačku. Za boravak u Tibingenu od desetak dana, koliko je neophodno za preglede i kontrole, potrebno je oko 1.500 evra. "Mi taj novac nemamo, jer teško i skromno živimo, a ja bih dala i svoj život samo da moja Suzana progleda", kaže majka Danica.
