Na današnji dan rođen je Hanter S. Tompson američki novinar i pisac. Pripisuje mu se stvaranje Gonzo novinarstva, stila u kome se novinari toliko uživljavaju u predmet reportaža da postaju glavni junaci svojih priča.
Hanter Stokton Tompson rođen je 18. jula 1937. godine u Luivilu (Kentaki), gde je i odrastao. Otac mu je bio Džek Robert Tompson, službenik osiguranja, a majka domaćica, Virdžinija Rej Dejvinson. U detinjstvu ga je zanimao sport, pogotovo bejzbol.
U srednjoj školi postaje član lokalnog književnog kluba, ali iz njega biva izbačen 1955. nakon što je osuđen za suučesništvo u oružanoj pljački. Nakon izdržanih 60 dana kazne se priključio američkom ratnom vazduhoplovstvu, da bi kasnije u vazdušnoj bazi na Floridi postao urednik sportske rubrike tamošnjeg lista The Command Courier. Osim za taj, pod pseudonimom je pisao članke i za lokalne civilne listove.
Nakon izlaska iz vazduhoplovstva Tompson počinje raditi kao novinar za razne listove, pri čemu je često morao menjati poslove zbog problema sa autoritetima, teške naravi i sklonosti incidentima. U Brazilu je 1963., radeći za tamošnji list na engleskom jeziku Brazil Herald, upoznao svoju prvu suprugu Sandru. S njom će imati jednog sina, Huana Ficdžeralda Tomsona (rođ. 1963.) i još dvoje dece koja su preminula ubrzo nakon porođaja.
Pri povratku u SAD, Tompson postaje fasciniran rastućom kontrakulturom, tako da se 1965. priključuje motociklističkoj bandi Anđeli pakla i svoja iskustva pretače u istoimenu knjigu koja mu donosi slavu, postaje tvorac novog novinarskog stila – gonzo.
Nakon te knjige veliki broj vodećih američkih listova ga angažuje da piše o kontrakulturi, tako da je izveštavao i o Letu ljubavi u San Franciscu. Krajem 1968. kupuje imanje u blizini Vudi Krika u Koloradu, koje će mu biti dom do kraja života.
Vrlo je brzo postao jedan od najpoznatijih meštana, tako da se 1970. kandiduje za šerifa okruga Pitkin. Tokom kampanje se zalagao za dekriminalizaciju droge, a izbore je tesno izgubio. Svoja je iskustva kasnije iznosi u poznatom članku Battle of Aspen.
Godinu kasnije, Tompson putuje u Las Vegas da bi izveštavao o moto-trci, koja mu posle služi kao inspiracija za roman Paranoja u Las Vegasu, koji postaje i do smrti ostaje njegovo najpoznatije delo. Iako je i ranije eksperimentisao s Gonzo novinarstvom, ta knjiga postaje najbolji primer tog stila, a mnogi je smatraju najboljim opisom početka kraja kako američkog sna, tako i kontrakulture 1960-ih.
Tompson je sličan stil koristio u člancima za časopis Roling stoun vezanim za Demokratske stranke za predsedničke izbore 1972. godine, a od kojih nastaje još jedno bitno delo, knjiga Fear and Loathing on the Campaign Trail ’72.
To je, međutim, bio poslednji veliki Tompsonov uspeh. Kako je radikalizam 1960-ih zamirao, tako je i američka publika imala sve manje razumevanja za njegov specifični stil novinarstva. Godine 1980. se na osnovu njegovih članaka snima biografski film “Tamo gde bizoni lutaju” (Where the Buffalo Roam) gde Tompsona tumači komičar Bil Mari. Iste se godine razveo od supruge.
Posle razvoda Tompson se sve više povlači iz javnosti, tek povremeno objavljujući članke, koji su njegovim vatrenim poklonicima predstavljali razočaranje. Godine 2003. oženio se svojom dugogodišnjom saradnicom Anitom Bejmuk.
20. februara 2005. Tompson izvršava samoubistvo ispalivši metak iz pištolja sebi u glavu. U oproštajnom pismu je kao razlog naveo “starost i nedostatak zabave”. Osam meseci kasnije, Tompsonov pepeo, u skladu s njegovom željom, ispaljen je iz topa sa 50 m visokog tornja koji je sam dizajnirao.
Između ostalog ostaće poznat i po zagovaranju i upotrebi psihodeličnih i drugih droga za menjanje svesti (a nešto manje i alkohola i vatrenih oružja), svojim anarhosocijalističkim pogledima, kao i zalaganjem za ikonoborstveni prezir prema autoritetima.
O saradnji sa Ralf Stedmenom, ilustratorom sa kojim je ostao blizak ceo život, i koji je ilustrovao većinu njegovih knjiga i članaka, 2012. Snimljen je film For No Good Reason, sa Džoni Depom u ulozi voditelja.
