Slava grada Beograda, Spasovdan – Vaznesenje Gospodnje, biće obeležena sutra, ali ove godine, zbog epidemije korona virusa, neće biti litije ulicama prestonice.
“Zbog epidemioloških mera koje su još na snazi, ove godine litija se neće održati”, objavio je na svom zvaničnom instagram profilu glavni urbanista Beograda Marko Stojčić, koji je ovogodišnji domaćin slave.
Naveo je da će patrijarh Irinej u 09.00 sati služiti liturgiju u Vaznesenjskoj crkvi.
Nakon toga, dodao je, obeležavanje gradske slave biće nastavljeno u zdanju Starog dvora, lomljenjem slavskog kolača i paljenjem sveće uz prisustvo manjeg broja ljudi nego što je uobičajeno.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) proslaviće sutra Spasovdan ili Vaznesenje Gospodnje, hrišćanski praznik koji se obeležava 40 dana nakon Vaskrsa.
Spasovdan je jedan od deset praznika koji je posvećen Isusu Hristu i uvek se slavi četvrtkom.
Prema hrišćanskom verovanju, Hristos je vaskrsenjem pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom.
Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: “Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen”.
Da bi u tome uspeli, Hristos im je obećao Duha utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljude spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan.
Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo, čime se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.
Na večernjoj službi, koja se služi u sredu uoči Vaznesenja, vrši se u skladu sa crkvenim tipikom, takozvano odanije Pashe, neka vrsta opraštanja sa Vaskrsom.
Spasovdan je slava manastira Visoki Dečani, Beograda, Banjaluke, Nevesinja i Istočnog Novog Sarajeva.
Koliki je značaj Spasovdana govori podatak da je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države – Dušanov zakonik obnarodovan baš na Spasovdan 1349. godine.
