Sutra se navršava 105 godina od Cerske bitke, jedne od najznačajnijih i najvećih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu i prve pobede savezničke vojske.
Srpska vojska je preko Drine odbacila nadmoćniju austrougarsku vojsku, koja je u avgustu 1914. godine doživela prvi veliki poraz u Prvom svetskom ratu.
Cerska bitka se odigrala sredinom avgusta 1914. godine, a za uspešno komandovanje i pobedu nad austrougarskom vojskom general Stepa Stepanović unapređen je u vojvodu.
Cerska bitka je prva u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja, pošto je vojvoda Radomir Putnik čekao ishod austrougarskih operacija, a general Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo kote Trojan i Kosanin grad.
Tih dana se borilo 180.000 srpskih vojnika, a život je izgubio između tri i pet hiljada. Austrougarska vojska je pretrpela duplo više gubitaka.
Novinari su izveštavali o tome diveći se srpskim vojnicima, za koje su pisali kako dobro znaju da brane svoju zemlju. Austrijski novinar tada je napisao da je austrougarska armija “potučena i da se nalazi u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu”.
“Jedna potučena vojska… ne, jedna razbijena rulja jurila je u bezumnom strahu prema granici. Sjajni su momci ovi Srbi. Oni znaju da brane zemlju”, pisao je tada austrijski novinar.
Na mestu gdje su se između 15. i 19. avgusta 1914. godine vodile borbe koje su odlučile ishod Cerske bitke podignut je spomenik, koji je otkriven na Vidovdan 1928. godine.
Iz Vlade Srbije je najavljeno da će ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević sutra u 10 časova predvoditi državnu ceremoniju povodom obeležavanja 105 godina od Cerske bitke u okviru spomen-kompleksa “Cerska bitka”, u mestu Tekeriš kod Loznice.
Ceremonijom je predviđeno polaganje venaca i odavanje počasti, prigodan umetnički program i protokolarna obraćanja.
Vec sledeca generacija ovih hrabrih ratnika je upropastila postignuto. Hteli su da budu savremeni inernacionalci, a bili su glupi kao panjevi. Neradnici i lopovi, radili su protiv svog naroda. Sada unuci i praunuci ispastaju i nigde nemaju mesta. Nepismeni dedovi su ziveli od nerada i uobrazavali da su bogovi. Sad potomci zele da se najedu i sanjaju cokoladu. Trebalo bi da preziru pretke i da ih se stide. Menjajte imena ulica, sela i gradova. “Narodni heroji”, koji su palili zitna polja, sada imaju svoje zaduzbine i potomci su ponosni na njih. I treba da gladuju.
Povodom ovog jubuleja u duhu evropskih integracija, demokracije i daljeg rasrbljavanja pustite film akademika SANU Dušana Kovačevća: Sveti Đorđe ubija aždahu
Jel to ono kad smo bili agresori nad:Slovenijom,Krvatskom,Bosnom,Makedonijom,Kosovom,Crnom Gorom.Biće da je tako,bar oni tako kažu i traže ratnu odštetu.A da im nije bilo srpskog opanka ne bi danas bilo: ni Slovenaca,ni Krvata,ni Makedonaca,ni Bošnjaka,’ajd ši,ptarije bi bilo:oni se kote ko pacovi.