Godinama unazad, Udruženje srpske bratske pomoći iz Kanade misli na samohranu majku Ljiljanu Čolić (65) iz sela Ljubesela kod Topole i njenog sina Aleksandra (45) obolelog od ubrzanog starenja mozga.
Uvek su tu da pruže ruku spasa kada se nađu u teškoj situaciji, a izuzetka nije bilo ni ovog puta. Predsednik Udruženja Branislav Bane Živanović je tako proteklih dana iskoristio priliku da Čoliće poseti posle dužeg vremena tokom boravka u otadžbini i tom prilikom uruči 350 dolara i garderobu. Učinio je to i u ime članova Udruženja srpske bratske pomoći znajući da se ova dvočlana porodica bori sa brojnim nedaćama.
– Ovi divni ljudi, predvođeni Banetom Živanovićem, više od 15 godina su uz nas. Brinu o nama, stalno nam šalju novac, zovu da pitaju kako smo, da li nam je nešto potrebno. Da ih pozovem u pola noći oni bi mi pomogli da zatreba. Divno je znati da imate takve prijatelje koji su, iako kilometrima daleko, srcem veoma blizu. Zamislite onda koliko nas je samo iznenadila njegova poseta. Da nam je došao neko od najbliže rodbine, mislim da se ne bi tako radovali, jer ga nismo videli godinama. Kao da nam je došao neko svoj, takav je osećaj bio videti Baneta ponovo. Ovom prilikom želimo da mu se od srca zahvalimo na nesebičnoj dugogodišnjoj pomoći. Bez njega i Udruženja verujem da bismo danas bili u još težoj životnoj poziciji – kaže Ljiljana Čolić.
Kako ističe, nema reči kojima bi mogla da se zahvali.
– Već sam i dosadna koliko se zahvaljujem, ali kako drugačije kad je neko toliko divan. Nama njihova pomoć mnogo znači. Želimo im mnogo zdravlja i sreće. Nama znači svaki dinar u ovako teškim uslovima u kojima smo nas dvoje. Ipak, uz podršku dobrih ljudi, ali i “Vesti”, svaka nedaća malo lakše padne. Šaljemo puno pozdrava u Kanadu – kaže Ljiljana.
Aleksandar je kao mladić oboleo od ubrzanog starenja mozga, a njegovo stanje je sve teže.
– Svaki dan nam je teži od prethodnog. Pre nekoliko meseci sam slomila ruku, pa iako sam skinula gips i dalje trpim velike bolove i gotovo da je neupotrebljiva. Doktor mi je izričito zabranio da bilo šta radim oko Ace, ali ne mogu da sedim skrštenih ruku i gledam kako mi se dete muči. Nama nema ko da pomogne kada Aci treba zameniti pelenu, presvući ga, okrenuti ga. Sve to moram sama, iako on ima skoro dva metra. Zbog toga mi ruka još nije zacelila. Moram na fizikalne terapije i zato ću deo ove novčane pomoći, koje je doneo Bane Živanović, sigurno iskoristiti u tu svrhu. Ne znam ni sama kako se borimo, ali eto, moramo. Bez pomoći koja nam godinama stiže, sa našim malim primanjima mi sigurno ne bismo preživeli. Hvala do neba – poručuje ova majka hrabrost.
Novi pokloni Leposave Tankić
Čolićima je ponovo stigla pomoć i od penzionerke Lepe Tankić (82) iz Bazela, rodom iz Velike Plane koja im je po drugi put donela pregršt poklona i novčanu pomoć.
– Ovom prilikom želimo da joj se do neba zahvalimo. Oduševila nas je svojom dobrotom, neposrednošću i neverovatnom enegijom da i u devetoj deceniji života pomaže ljudima u nevolji. Susrele smo se na kratko na autobuskoj stanici kada je prolazila kroz Topolu. Uručila mi je pet-šest kilograma pasulja, 10 kilograma praška za veš, 4.000 dinara i pola kilograma kafe. Sve što nam je darovala od velike je pomoći i nama zaista mnogo znači – navela je majka Ljilja.
