Vladika Nikolaj je krenuo na sever Evrope, gde je posećivao izbegličke kolonije pružajući svima duhovnu utehu. U Briselu je održao besedu u čuvenoj katoličkoj crkvi Svete Gudule, u kojoj je oštro napao Čerčila i englesku politiku prema Jugoslaviji. Taj govor prenela je belgijska štampa, i Čerčil je odgovorio na ovaj napad u jednom engleskom listu. Ovim govorom vladika se zamerio Englezima. Na poziv kralja Petra Drugog, vladika Nikolaj u oktobru 1945. godine putuje u Englesku, na krštenje prestolonaslednika Aleksandra. U Engleskoj se ponovo sastaje sa patrijarhom Gavrilom. Ovoga puta, engleske vlasti nisu mu rado dale potrebne dozvole za njihov ulazak u zemlju. Odobren im je ograničen boravak od svega 15 dana. U dogovoru sa patrijarhom Gavrilom, Nikolaj iz Engleske odlazi u Ameriku. Putovao je brodom "Kvin Meri" na kome je bio i Vinston Čerčil. Nikolaj se na brodu sastao sa Čerčilom i dugo razgovarao sa njim. Oštro mu je zamerio na politici koju je u toku rata vodio prema Jugoslaviji. Čerčil, i sam ogorčen i rezigniran, jer je kao ratni pobednik izgubio izbore u Engleskoj, rekao je tom prilikom Nikolaju:
– Nemojte mene kriviti. Takva je bila strategija saveznika. Morao sam da učinim ono što sam učinio.
Po dolasku u Ameriku vladika Nikolaj se prvo nastanio u manastiru Svetog Save u Libertivilu. U Ameriku je stigao sa engleskom vizom koja nije bila trajna. Zbog netrpeljivosti nove vlasti u Engleskoj prema njemu vladika je jedva, uz pomoć uticajnih Srba, rešio pitanje svog boravka u Americi. Pošto se oporavio od ratnih strahota, vladika Nikolaj se veoma živo aktivno uključio u život Srpske crkve u Americi. Naročito se angažovao na zbrinjavanju srpskih emigranata koji su dolazili iz evropskih logora.
