“Tokom pregovora o Kosovu u Rambujeu i Parizu bilo je jasno da će uslediti vojna intervencija ako se ne dođe do mira i sporazuma”, izjavio je jedan od trojice glavnih albanskih pregovarača u Rambujeu, Veton Suroi.
– Za obe strane bilo je očigledno da će uslediti bombardovanje kao finalna konsekvenca, ako se do mira i ugovora ne dođe zbog Beograda – rekao je Suroi za dve decenije nakon početka mirovne konferencije u Parizu koja je bila jedna od poslednjih, a po svedočenju srpskih učesnika i neiskrenih šansi da se potpiše sporazum i izbegne bombardovanje SRJ.
Prištinski publicista, međutim, smatra da se vojna intervencija mogla izbeći.
– Bombardovanje se moglo se izbeći, ono je bilo najgora opcija. Milošević je imao manevarski prostor da učini nešto što je bilo mogući dogovor o tranzicionom putu koji bi u mirnom okviru doveo do uspostave dobrosusedskih odnosa Srbije i Kosova – kazao je Suroi.
Suroi, koji je sa Ibrahimom Rugovom i Hašimom Tačijem činio okosnicu pregovaračkog tima, rekao je da je kao direktni učesnik u razgovorima u Francuskoj, video da nije postojala volja Beograda.
– Sama činjenica da Milošević nije bio u Rambujeu govori o njegovom neučestvovanju u rešavanju problema – rekao je Suroi.
Suroi je takođe rekao i da dosadašnji proces pregovora u Briselu nije dao željene rezultate, i da je bolje da se ovakav kakav je prekine, nego da se traljavo nastavi i pri tom očekuje rešenje.
Skup u Parizu, poslednja runda pregovora o Kosovu počela je 15. marta 1999, a okončana je neuspehom posle svega četiri dana. Dve delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.
Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala sopstveni predlog političkog sporazuma – Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.
Specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk, 22. marta u još jednom pokušaju nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.
Dva dana kasnije, 24. marta, NATO je započeo bombardovanje SR Jugoslavije, što je posle 78 dana rezultiralo povlačenjem jugoslovenskih snaga sa Kosova i uspostavljanjem privremene administracije Ujedinjenih nacija u pokrajini.
