U mit da se suprotnosti privlače, kada su ljubavni odnosi u pitanju, veruje preko 80 odsto ljudi. Ipak, ovo jeste mit. U stvarnosti, ljudi imaju tendenciju da budu privučeni onima koji su im slični, pokazale su desetine različitih studija.
Interesantno je da ova zabluda istrajava – mnogo je knjiga koje istražuju ovu temu, i mnogo ljudi koji veruju da ih ljubavna sreća čeka sa nekim ko im je potpuna suprotnost.
Da bi se došlo do validnog naučnog odgovora istraživači su proučavali koja kombinacija čini bolje romantične partnere – da li kombinacija sličnih, različitih, ili pak suprotnih? Ove tri mogućnosti se nazivaju hipotezom homogamije, hipotezom heterogamije, i hipotezom komplementarnosti.
Naučnici su došli do odgovora da je pobednik – homogamija. Od pedesetih godina prošlog veka sprovedeno je više od 240 studija kako bi se utvrdilo da li sličnost u pogledu stavova, osobina ličnosti, spoljnih interesa, vrednosti i drugih karakteristika dovodi do privlačnosti. Psiholozi Metju Montoja i Robert Horton su 2013. ispitali kombinovane rezultate ovih studija u takozvanoj metaanalizi. I dokazali su da je privlačnost sličnosti toliko jaka da se može naći u različitim kulturama.
Sličnost je povezana sa privlačnošću, a pojedinci u posvećenim vezama imaju tendenciju da budu slični na mnogo načina. Pojedinci sa sličnim nivoom obrazovanja, finansijskim sredstvima, i fizičkim izgledom gravitiraju jedni ka drugima.
Dakle, sličnost dominira, ali i hipoteza homogamije i hipoteza komplementarnosti su donekle tačne. Partneri, naime, mogu težiti tome da se dopunjuju. Na primer, jedan supružnik može biti otvoren i zabavan, dok je drugi stidljiv i ozbiljan. Lako je videti kako oba partnera mogu da vide drugog kao idealnog – snage jednog partnera i slabosti drugog mogu praviti ravnotežu.
