Suprotni stavovi pravnika i aktivista iz Dečana o vraćanju zemljišta manastiru

Jasmina S. Ćirić

Vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani, prema mišljenju pravnika, obaveza je koju će Kosovo teško moći da izbegne, piše Dukađini uz konstataciju da aktivisti i meštani u okolini manastira odluku o vraćanju 24 hektara zemlje i šume Dečanima vide kao legitimisanje odluke iz vremena nasilnih mera tokom devedesetih godina.

Pitanje vraćanja zemljišta manastiru Dečani opet je aktuelizovalo intenziviranje napora za uspešno okončanje zahteva za članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Ustavni sud Kosova je 2016. godine potvrdio da je manastir Dečani vlasnik 24 hektara zemljišta.

Adem Ljušaj iz Udruženja nezavisnih intelektualaca u Dečanima kazao je da je 1993. godine, kada su počele “nasilne promene”, Vlada Srbije sa ugostiteljskom kompanijom “Sloga” zaključila ugovor o oprostu donacije za Manastir Dečane za 24 hektara zemlje, vlasništva dva javna preduzeća za preradu meda “APIKO” i hotelsko preduzeće “Iliria”.

“U blizini preduzeća ‘Apiko’ je i privatno vlasništvo Hisena Jevkaja (građanina romske zajednice), čiju je kuću srušilo sveštenstvo manastira zajedno sa preduzećem ‘Apiko'”, naveo je Ljušaj.

Do sada su vlade Kosova uspevale da prenebregnu međunarodni pritisak i da ne sprovedu odluku o vraćanju zemljišta manastiru, pa je tako zamenik premijera Besnik Bisljimi uporedio slučaj vraćanja zemljišta Dečanima i uredbu Centralne banke Kosova o zabrani dinara i to u smislu da međunarodni partneri insistiraju na poštovanju odluke Ustavnog suda u slučaju manastira, ali traže od Kosova preispita odluku CBK.

Prema mišljenju pravnika poređenje ta dva pitanja nije moguće.

– Kada Ustavni sud donese odluku, očekuje se da će ta odluka biti sprovedena i da neće biti predmet javne ili političke rasprave. Za međunarodnu zajednicu pitanje je vremena kada će ova odluka morati da se primeni. Čim Kosovo sprovede ovu odluku, ono olakšava sebi ili se spasava, bilo za prijem u Savet Evrope ili u drugim evropskim integracionim procesima –  rekao je Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravosuđe naglašavajući da se uprkos primedbama odluka Ustavnog suda ne može menjati.

Kako kaže, ne spori da su te nekretnine mogle pripadati javnom preduzeću ili bilo kome drugom, ali danas bi morali da se pozabave pravnim činjenicama.

– Pravna činjenica je da je o ovom pitanju odlučio Ustavni sud. Odluka Ustavnog suda se ne može napadati – ističe Miftaraj.

Ambasador Nemačke na Kosovou Jern Rode rekao je nedavno u intervjuu za Kosovo onlajn da ne vidi da će kandidatura Kosova za članstvo u Savet Evrope biti uspešno sprovedena, ako pitanje zemljišta manastira Visoki Dečani nije rešeno.