Sve češće se pojavljuju upozorenja tajnih službi da pametni telefoni kineskih proizvođača kriju opasnost špijunaže. Isto se tvrdi i za kineske komponente za izgradnju mreže 5G.
Vladajuće stranke u Nemačkoj kažu da kineska kompanija Huavej ne bi trebalo da bude isključena iz razvoja nemačke 5G mreže. Ali, Vašington to vidi drugačije i pokušava da uveri Nemce da ne ulaze u posao sa Kinezima.
SAD su još 2010. izrazile sumnju u proizvode Huaveija, a 2019. ga je Tramp stavio na crnu listu. Kineskom gigantu je prebačeno da nudi rupu za kineske špijune koji bi tako mogli doći do tajnih podataka državnih institucija ili preduzeća, što Huavej do danas opovrgava.
Nedavno je litvanska ustanova za zaštitu od sajber-napada upozorila da bi neki mobilni telefoni kineskih proizvođača mogli imati sigurnosne rupe i ugrađene funkcije za cenzuru. Radilo se o modelima proizvođača Šaomi, Oneplus i Huavej.
Nakon tog upozorenja i nemačka Savezna ustanova za sigurnost informacione tehnike (BSI) pokrenula je istragu koja još nije završena.
U avgustu je savezna agencija za mreže u saradnji sa Saveznom ustanovom za sigurnost informacione tehnike objavila novi katalog zahteva za telekomunikacione mreže. Govorilo se i o Lex Huawei, iako ta firma nije pominjana.
Jer, Huavej ne proizvodi samo pametne telefone nego je vodeći u svetu za komponente od kojih se grade mobilne mreže, uključujući i mrežu 5G koja je preduslov za digitalizaciju i veštačku inteligenciju.
Huavej pre svega pogađa bojkot SAD. Ali i Australija, Novi Zeland, Japan i Tajvan prilikom izgradnje 5G mreže ne nameravaju da ga koriste. Isto su najavile Velika Britanija i Francuska.
U Nemačkoj Huavej nije paušalno isključen kod izgradnje mreže 5G. Tehnika koja je već ugrađena ne dovodi se u pitanje. A ubuduće će biti sprovođene strože provere kod komponenti koje će biti ugrađivane u mrežu 5G. U ovoj zemlji odnedavno je na snazi novi zakon o IT bezbednosti.
– Ako politika kaže, sad želimo da klatno više ide u smeru konkurencije sistema, a ne u smeru harmonije, onda ona za to ima osnovu u članu 9b promenjenog Zakona o IT bezbednosti – kaže Torsten Gerpot, stručnjak za komunikacijsku ekonomiju na Univerzitetu Duizburg-Esen dodajući da se tim članom može argumentovati sve i ništa.
– Isključenje nekog proizvođača time postaje u prvom redu politička, a tek u drugom redu tehnička odluka – navodi Gerpot u razgovoru za DW.
Sigurnih dokaza do sada nije bilo do sada nije bilo, ali da li je zamislivo da kineski proizvođači u svoju mrežnu tehniku ugrađuju hardver ili softver za špijunažu?
– Dugo sam verovao da se to nije događalo. Jer, time bi kinesko preduzeće seklo granu na kojoj sedi. Ali, sada sam sumnjičaviji. Ako se upozorenja iz Litvanije u pogledu mogućnosti špijunaže u mobilnim aparatima pokažu opravdanim, onda bi mogla da preti veća opasnost – zaključuje Gerpot.
