Nije novost da se starosna granica za odlazak u penziju svake godine lagano pomera, ali jeste da je sve duža lista zemalja u kojima će se raditi do 70. godine.
Govoreći o novim demografskim uslovima i kretanjima na tržištu rada, ekonomisti u Poljskoj pokrenuli su priču o drastičnom pomeranju granice za penzionisanje.
Slično mišljenje istovremeno imaju i poznavaoci u Srbiji, piše Blic.
Ugledni poljski ekonomista Pavel Dobrovolski, nedavno je istakao da je uveren da će u sledećoj deceniji, ili možda za dve, zvanična starosna granica za odlazak u penziju nestati.
– Zaboravimo na 60. ili 65. godinu kao trenutak napuštanja tržišta rada. Ova prekretnica dolazi iz demografske realnosti sredinom dvadesetog veka. Imamo dobre šanse da navršimo 80 godina, što bi značilo da bismo, uključujući i period studija, potrošili pola svog života neproduktivno za ekonomiju, a neko bi morao da nas finansira. To je neodrživo. Mnogo duži rad biće norma – ocenio je Dobrovolski koji je glavni ekonomista Poljskog fonda za razvoj, u intervjuu za 300 Economi.
Dodao je da istraživanja pokazuju da će “današnja deca od 30, 40, pa čak i 50 godina živeti duže i u boljem zdravlju, pa nema razloga da se misli da neće biti u mogućnosti da rade”.
Granica za penzionisanje pomera se i u Srbiji i već sada se zna kojim tempom će ići narednih deset godina.
Dame se od januara ove godine penzionišu dva meseca pre nego 2020, tako da će žene u 2021. godini u starosnu penziju moći da idu sa 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Granica će se pomerati u rasponu od dva do šest meseci godišnje sve do 2032. i tada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti.
Za muškarce u našoj zemlji važe isti uslovi kao i prethodne godine, dakle 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Poznavaoci u Srbiji kažu da je za normalno funkcionisanje penzionog sistema potrebno da na “jednog penzionera postoji 3,5 radnika”, a da je u Srbiji taj odnos trenutno jedan naprema jedan.
– Produženjem radnog veka se pravi značajna promena, jer se time povećava raspoloživa radna snaga. Neke države su već znatno pomerile te granice, a i Srbija se kreće u tom smeru – ističe Ekonomista Vladimir Grečić, ali dodaje da se takvi problemi ipak ne rešavaju brzo.
On navodi i da posmatrajući potrebe, trendove i izmene zakona koji regulišu penzijske sisteme, čak i u najrazvijenijim zemljama, dolazi do sve većeg pomeranja broja godina potrebnih za penzionisanje.
Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta, kaže da se produžava životni vek, ali i gornja granica za odlazak u penziju. Kako je istakao, u penzijskom sistemu ovi trendovi su posledica demografskih trendova, gde u Srbiji i Evropi zadnjih 50 godina postoji takozvano demografsko starenje, što nije toliko loš pojam koliko zvuči na prvi pogled – znači da ljudi žive duže.
– Ono što to mora da prati kako bi penzijski sistemi ostali održivi je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radi vek i da radimo što duže – rekao je Atiparmakov.
Predviđa se, kako je dodao, da će do 2050. očekivani životni vek da poraste za četiri godine.
S obzirom na to koliko su razumni i stručni ovi koji već 9 godina “vode” državu, ništa nije nemoguće. Kako im narede Zapad ili tkz. duboka država, oni će tako da postupe.
Nije to “sumanuti trend” nego Zapadna Evropa ima višedecenijski problem sa natalitetom.