Zdanje za koje kritičari kažu da je samo novi dokaz Erdoganovih autokratskih namera ima 200.000 kvadratnih metara i 1.000 soba. Po arhitekturi trebalo bi da spaja moderne stilove sa gradnjom iz vremena sultana dinastije Seldžuka iz koje se razvilo Otomansko carstvo.
Erdogan je za prvi zvanični prijem u novoj palati ironično odabrao svečanost povodom ovonedeljne proslave proglašenja moderne turske države 1923, nastale na ruševinama tog carstva, kada je za prvog predsednika izabran Mustafa Kemal Ataturk.
Bela palata ili Aksaraj na turskom, izgrađena je u zaštićenom prirodnom području Beštepe, zbog čega su se bunili i ekolozi.
Ipak, najzabrinutija je opozicija, pa Republikanska narodna partija, koju je osnovao Ataturk, tvrdi da Erdogan useljenjem u tu palatu ubrzava prelazak na predsednički sistem vlasti.
Iako je politički sistem u Turskoj i dalje zvanično parlamentarni, od letošnje pobede Erdogana na predsedničkim izborima sve je očiglednije da će se odsad za sve pitati predsednik.
Verski konzervativac Erdogan prelaskom u Belu palatu želi da ostavi iza sebe sekularno Ataturkovo nasleđe pošto će napustiti vilu Čankaja, koja je bila dom 12 turskih predsednika.
Ersin Kalajčioglu, profesor političkih nauka na istanbulskom univerzitetu Sabanci, tvrdi da Erdogan tako verovatno raskida sa prošlošću.
– To znači da on ne želi da postane jedan od bivših stanovnika Čankaje – objašnjava Kalajčioglu.
Erdogan je najavljivao da dolazi vreme “nove Turske”, pa bi ovo preseljenje moglo da bude deo tog njegovog projekta.
