Vrednost imovine koju srpska preduzeća i lokalne samouprave imaju u bivšim jugoslovenskim republikama procenjena je na stotine miliona evra, a većina odmarališta, hotela i poslovnog prostora nalazi se u Hrvatskoj. Reč je o nepokretnoj imovini preduzeća nekadašnjih giganata kao što su Jumko, Simpo, Prva iskra Barič, ali i manjih preduzeća, kao i o imovini lokalnih samouprava i ustanova koje je osnovala centralna vlast.
Uz brojna odmarališta na jadranskoj obali, srpske firme imaju dosta poslovnog prostora u centru Zagreba, Osijeka, Splita, a lokalne samouprave imaju dečja odmarališta koja su bila na nekim atraktivnim destinacijama kao što su Rovinj, Biograd na moru, Makarska i jadranska ostrva.
Kad je reč o imovini hrvatskih preduzeća u Srbiji, Hrvatska zna šta poseduje u Srbiji i lakše to može da ustanovi jer Srbija, za razliku od Hrvatske, nije zakonom prepisala tu imovinu na sebe, već se u zemljišnim knjigama, a kasnije u katastru, hrvatska preduzeća javljaju kao vlasnici.
Kada se prođe kroz katastar svih gradova i mesta u Hrvatskoj, nema srpske imovine. Sve je prepisano na Hrvatsku i u međuvremenu veliki deo toga prodat. To se u Srbiji nije desilo. Jedinstven je slučaj srpske agencije Mladost turist, koja je pravdu za povraćaj svoje imovine potražila pre skoro četiri godine na sudu u Strazburu. Agencija nije želela da se odrekne zemljišta i turističkih objekata, ali je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku protiv opravdanih zahteva ovog srpskog preduzeća.
Zahtev Mladost turista odbili su sa obrazloženjem da je neophodno da se sačini bilateralni sporazum između Srbije i Hrvatske. Evropski sud je naveo da je Hrvatska ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima 1997, a imovinu je oduzela 1992. godine. Hrvatska je sa neskrivenim slavljem dočekala ovu odluku suda u Strazburu jer smatra da će od sada svaki takav slučaj biti rešen pozitivno za Hrvatsku, koja je srpsku imovinu prenela u svoju državnu svojinu. Već godinama hrvatski sudovi donose odluke ne obazirući se na Sporazum o sukcesiji, kojim se Hrvatska obavezala da će priznati prava na imovinu i vratiti ta prava u prvobitno stanje kakvo je bilo na dan 31. decembra 1990. godine.
Pravo na naknadu
Aneksom G izričito je propisano da osobe koje nisu u mogućnosti da ostvare povraćaj oduzete imovine imaju “pravo na naknadu u skladu sa građanskim i međunarodnim pravnim normama”. Takvo rešenje je u skladu sa Prvim protokolom uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, prema kojoj “svako lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine”. I pored toga, Hrvatska ne poštuje zakonom preuzete međunarodne obaveze.
