Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice, najavio je za utorak, 22. februara, veliki protest ispred Suda i Tužilaštva BiH u Sarajevu na kome će zatražiti otvaranje istrage i podizanje optužnica za zločine u desetak sela Podrinja gde je tokom rata ubijeno više stotina srpskih civila, mahom žena, dece i staraca.
– Za ove zločine niko nikada nije odgovarao. Zato sada zahtevamo da Tužilaštvo BiH više ne zatvara oči i ne skriva istinu, već što pre otvori više odvojenih predmeta i to za zločine u selima: Kravica, Skelane, Gornji Magašići, Ježeštica, Podravanja… – kaže Kojić i objašnjava da skup organizuju Opštinska organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenica u saradnji sa Republičkom organizacijom porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila.
– Zahtev smo već podneli MUP-u Kantona Sarajevo, a simbolično smo početak protesta zakazali za pet do 12, jer više ne možemo da čekamo. Vreme čini svoje. Sve je manje preživelih žrtava i svedoka tih događaja. I srpske žrtve valjda imaju pravo na pravdu – kaže Kojić i dodaje da će od pravosudnih institucija BiH zahtevati da se u svim tim predmetima na prvom mestu nađe Naser Orić, bivši komandant tzv. Armije BiH u Srebrenici, a zatim i svi njegovi potčinjeni i direktni izvršioci ubistava.
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih Republike Srpske Milorad Kojić kaže za “Vesti” da su zahtevi i protest porodica legitiman način da se utiče na pravosudne institucije u BiH kako bi mnogi nekažnjeni zločini nad Srbima napokon dobili sudski epilog, a žrtve zadovoljenje pravde.
– MUP RS je u više navrata dostavljao Tužilaštvu BiH sve relevantne dokaze. Reč je o desetinama hiljada stranica dokaza, ali i autentičnih svedočenja preživelih. Nažalost, godine prolaze, a pravosuđe BiH i dalje pokazuje apsolutnu pristrasnost kada je reč o zločinima nad Srbima – kaže Kojić.
Na pitanje koliko je realno očekivati da se Naser Orić po treći put nađe na optuženičkoj klupi, ovog puta za ratne zločine počinjene u Kravici, Skelanima i drugim selima oko Srebrenice, Milorad Kojić kaže da za to ne postoji nikakva pravna prepreka.
– Činjenica je da je on u Haškom tribunalu i pred Sudom BiH odgovarao i na kraju oslobođen, ali samo za neke ratne zločine bilo po komandnoj ili individualnoj odgovornosti. To ga ne abolira mogućnosti da bude optužen za sva ona krivična dela kojima se ni Hag ni Sud BiH, iz neshvatljivih razloga, uopšte nisu ni bavili. Istovremeno, i u procesima gde je Orić oslobođen, u tim presudama jasno stoji da su se ti zločini odigrali, pa ne vidim ni jedan razlog zbog čega Tužilaštvo BiH upravo u tim predmetima ne započne procesuiranje njegovih potčinjenih i direktnih izvršilaca – ističe Milorad Kojić.
Krvavi Božić
Branimir Kojić kaže da je Tužilaštvo BiH, pod pritiskom javnosti, započelo istragu u slučaju zločina u selu Kravica na pravoslavni Božić, 7. januara 1993. kada je ubijeno 49 ljudi, mahom žena, dece i staraca.
– Jedna od “Majki Srebrenice” Fadila Mujić je u jednom intervjuu otvoreno priznala ne samo da je ovaj zločin bio planiran, već i da je u njemu učestvovalo više stotina žena i dece. Tužilaštvo dakle ima lak posao da utvrdi ne samo ko je ubijao, već i ko je pljačkao po Kravici – kaže Kojić.
Masakri bez kazne
Porodice ubijenih civila traže da se što pre otvori poseban predmet Skelane gde je 16. januara 1993. ubijeno 69 ljudi, među kojima 24 žene i petoro dece. Među nekažnjenim zločinima je i onaj u Gornjim Magašićima počinjen 20. jula 1992. kada je najveći broj Srba, među kojima i 12 žena, pobijen dok su obavljali poljoprivredne radove.
– Ovaj predmet je čak bio u Tužilaštvu BiH, ali je 2019. tadašnji postupajući tužilac doneo naredbu o obustavljanju zbog nedostatka dokaza. Dakle, ti ljudi su izmasakrirani i za to niko nije kriv – ogorčeno primećuje Branimir Kojić.
Porodice očekuju otvaranje i predmeta Ježeštica. Zločin se dogodio 8. avgusta 1992. kada su muslimani opkolili selo i ubili sedmoro civila koji nisu uspeli da pobegnu. Posle toga sve kuće u selu su opljačkane i spaljene. Meštani su posle rata slučaj prijavili istražnim organima BiH i Haškog tribunala, ali istraga nije pokrenuta. Tu je još i zločin u Podravanju gde je ubijeno 32 meštana kada su 24. septembra 1992. muslimanske snage iz Srebrenice i Žepe opkolile selo.
