Parlamentarne demokratije su u to vreme počivale na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Komunisti su to smatrali greškom i programski su deklarisali jedinstvo vlasti na čijem je vrhu komunistička partija kao avangarda radničke klase. Bez obzira na jasnu deklarisanost i striktno sprovođenje u delo ovih ideja u jugoslovenskom socijalizmu je bilo prilično problema sa sudovima koji su sudili po zakonu, te je tako Josip Broz bio primoran da da još čuveniju izjavu-upozorenje po kojoj "sudovi ne bi trebali da se drže zakona kao pijan plota". Odnosilo se to i na sudije komuniste i na veliki broj onih koji su bili sudije, ali nisu bili članovi partije.
Posle dolaska SPS-a na vlast na svojim sudskim funkcijama ostali su gotovo bez izuzetka sve dotadašnje sudije. Donet je Ustav Srbije po kome je stalnost i trajnost sudske funkcije bila garantovana. I pored tih ustavnih odredbi posle petoktobarskog puča 2000. izvršena je čistka među sudijama i tužiocima, a po principima nove političke podobnosti. Donesen je u međuvremenu i novi Ustav Srbije, pa je i njime je garantovana stalnost sudijske funkcije.
A onda je Demokratska stranka odlučila da konačno ostvari Brozove ideje i da, kako je on govorio, pređe sa reči na dela. Pripadnici današnjeg režima neće da se izlože riziku da im sudi bilo koji drugi sud osim suda njihove partije. To je, može biti, njihovo pravo, ali zašto bi to važilo i za sve druge građane koji nisu članovi režimskih partija i koji bi da im sude nezavisni sudovi a na osnovu zakona.
Novim i poslednjim izborom sudija, oko čega se još lome i lomiće se koplja, sudije su definitivno izabrane na osnovu političke podobnosti. Odluke o izboru sudija donosili su, zna se, pre svega visoki funkcioneri DS-a Boško Ristić i Dušan Petrović uz pomoć ministarke pravde Snežane Malović a uz statiranje navodno nezavisnih komisija, saveta i sličnih tela. Više od 700 sudija je ostalo bez posla i uslediće tužbe sudovima u kojima će već sedeti i odlučivati partijski podobne sudije. Biće interesantno kako će izgledati ti procesi i hoće li neko pokazati nezavisnost u primeni zakona.
Ovim potezom režim je, a pre svega DS, pokazao da se vratio na uređenje države po principu jedinstva vlasti. Sa stanovišta doslednosti sve je u redu. Pre svega je na udaru bila zakonodavna vlast. Besomučna kampanja koja je vođena protiv višestranačkog parlamenta urodila je plodom. Novim poslovnikom zatrta su prava parlamentarne opozicije. Parlament je potpuno potčinjen interesima izvršne vlasti i pretvorio se u njen servis. Skupština Srbije postala je mesto u kojem se samo i bespogovorno usvajaju evropski usaglašeni zakoni.
Izvršna vlast oličena u Vladi Srbije je uglavnom u funkciji izvršenja i sprovođenja odluka predsednika Srbije. Neformalno je na delu predsednički sistem koji ne samo da nema nikakvog ustavnog osnova nego je direktno protivustavan. Ako tome dodamo da je predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik DS, stvari postaju još jasnije.
Tako doneseni zakoni i propisi nisu dovoljna osnova za sprovođenje volje vladajućih stranaka, a pre svega DS-a. Primena zakona, sudska vlast i garancije prava i zaštite građanina ipak ostavlja veliki prostor za nezavisnost sudijskih odluka. Zbog toga je bilo neophodno izabrati politički podobne i partijski proverene sudije da bi se još više smanjila mogućnost donošenja nezavisnih odluka. Trebalo je konačno ostvariti Brozovu preporuku da se sudovi ne moraju držati zakona "kao pijan plota".
Srbiji je trebalo više od 30 godina da konačno realizuje princip jedinstva vlasti i da se obračuna sa principom podele vlasti. Utoliko nikome ozbiljnom nije čudno što je izbor sudija izvršen na ovakav skandalozan način. Sve je to bilo i očekivano i logično. Koliko će nam godina trebati da obnovimo princip podele vlasti u uređenju države tek ćemo videti.
Neko će sada reći da je tu, ipak, u krajnjoj instanci Ustavni sud. Ali on radi u krnjem sastavu. Funkciju ustavnih sudija vrše samo one sudije koje su izabrane na predlog predsednika Republike.
Ono što je bio revolucionarni zahtev Josipa Broza pre gotovo jednog veka konačno je realizovano u Srbiji uoči dočeka 2010. godine. Svim pripadnicima režima sudiće sud njihovih partija, a ostali neka vide šta će ili neka se teše onim čuvenim pravnim pravilom "slučaj škodi koga zgodi". Pa tako nekog zgodi i nezavisna i na zakonu osnovana sudska odluka.