Sudbina knjige u svetu reklame (1): Kokodakanje u knjižari

Literarni marketing isto je što i kad se kokoška oglasi da je snela jaje, što guska, čije je jaje veće, ne ume, pa su nas ubedili da je knjiga roba, a umetnost zavisi od tržišta

 

Ove godine na Sajmu knjiga bilo je 406 domaćih izlagača i 77 stranih, što beogradsku reviju književnosti svrstava na treće mesto u Evropi, odmah iza Frankfurta i Londona. Pisac Toni Parsons je izjavio da "beogradski sajam treba da zameni frankfurtski koji je dosadan mali sajam u dosadnom gradiću, a beogradski je manje fokusiran na posao, a više na ljude i knjige". U vreme kad su rijaliti šou programi interesantniji od holivudskih limunada svakako su knjige izgubile bitku. Knjiga nikad nije bila jeftinija, na sajmu se na raznoraznim "akcijama" mogla pazariti knjiga za 100 dinara (manje od evra). Ipak, prodaja knjiga u Srbiji beleži stalan pad.

U knjižarama i bibliotekama najviše se traže beletristika i istorijski romani, a najmanje klasična književnost. Publicističke knjige o raznoraznim istorijskim "istinama" i teorijama zavera naprosto se gutaju, a Vanja Bulić je odavno pretekao Pekića. Raznorazni novinari i voditelji postali su prva pera srpske literature, oni reklamiraju jedni druge po medijima te se stiče utisak da se ništa drugo i ne izdaje u Srbiji. Književna kritika se zakopala u mišju rupu, dok autori kao jedini argument literarne vrednosti knjige navode da im se javljaju čitaoci koji cele noći nisu spavali jer su čitali njihovo spisateljsko delo.

U tribini Dvougao ex libris pre dve godine u Biblioteci grada Beograda mačeve su ukrstile TV voditeljka i spisateljica s ogromnim tiražima Vesna Dedić Milojević i pesnikinja Radmila Lazić. Vesna je isukala marketing kao jedino oružje današnjice za prodaju knjige, tj. robe. Ona je spomenula kako je svojim studentima (na kursu novinarstva) dala u zadatak da napišu šta znaju o Vinstonu Čerčilu i Bogdanu Tirnaniću, a pošto je dobila odgovore "onaj koji je vodio Drugi svetski rat" i "onaj što je umro", zaključila je da ni Čerčil ni Tirnanić nemaju dobar marketing pa niko o njima ništa ne zna!

– Mislite, nemamo dobar obrazovni sistem – zabezeknula se Radmila Lazić, koja je zastupala tezu da knjiga nije roba. Profesor Filološkog fakulteta Aleksandar Jerkov je još tada upozorio da nema više velikih ljudi koji vi nas čuvali od nas samih:

– Živimo kao neki poludivlji svet i pitamo se da li ima još neka voditeljka nekog od najglupljih programa u najnovijoj istoriji medija da i ona napiše nešto pa da mi svi oduševljeno gledamo kakva je to književnost i da u istoriju svetske književnosti upišemo novu kategoriju – voditeljska književnost!
 

Internet nije samo doneo beskrajno znanje u ljudske živote, nego i gomilu neznanja pa nije redak slučaj da je ispod citata Duška Radovića potpisan patrijarh Pavle. Bibliotekari tvrde da se uglavnom traže lektira, spisateljice sa ljubavnim sagama i indijskim ili srpskim princezama i knjige o svetskim zaverama protiv Srba. Tinejdžerke su najčešće žrtve marketinga, pa čitaju samo ono što se reklamira. S druge strane, poznavaoci književnih neprilika tvrde da je literarni marketing isto što i kokodakanje. Kokoška se oglasi kad snese jaje, što guska, čije je jaje veće, ne ume.

Kad ukucate na Guglu Vesna Dedić dobićete 170.000 informacija, a ime Borislava Pekića 135.000 informacija. U pravu je Vesna za marketing, ona vodi na internetu, kao i u bibliotekama. Biblioteka grada Beograda ima oko 160.000 članova. Većina su žene, a najviše se iznajmljuje školska lektira. Godišnja članska karta košta 1.500 dinara, a odjednom se može pozajmiti 10 knjiga. Ako izuzmemo lektiru i stručnu literaturu, u beogradskim bibliotekama najviše se traže beletristika, istorijski romani i popularna psihologija. Pisac Aleksandar Gatalica rekao je da je Srbija prilično nevina u poređenju sa pojedinim evropskim državama.

– Na mnogim jezicima sam video vrlo veliki broj knjiga koje pišu prostitutke. To su njihova iskustva sa bogatom klijentelom. Čak imate podžanr prostitutska književnost.
 

Na Sajmu se opet okupila mala Jugoslavija. Hrvatski književnik Igor Mandić stigao je u Beograd tvrdeći da mu je sajam "sudbinski važan, jer je naš, na našim jezicima". U srpsku prestonicu stigao je i reditelj Lordan Zafranović koji je na Sajmu knjiga predstavio knjigu ratnog hirurga Ede Jaganjca "Sarajevska princeza", po kojoj bi voleo da snimi film "ako smogne snage i pronađe novac".

– Oduvek su ovi prostori, sa nekim malim izuzecima, bili kolonija. Samo se u periodu od 1945. do kraja osamdesetih tu vodila samostalna politika između Istoka i Zapada. Nesvrstanost je bila neka treća sila koja je Jugoslaviju držala veoma visoko. Danas je posle ulaska liberalnog kapitalizma slika potpuno drugačija. Velike korporacije sa Zapada, kojima je verovatno i bio politički cilj da se Jugoslavija raspadne, okupirale su kompletno sve, od banaka do trgovina. Uništile su industriju, koja im je bila konkurencija. Tako je danas čitav Balkan pod jednom novom okupacijom, samo bez ispaljenog metka. I ne samo Balkan, već i Češka u kojoj živim, verovatno i Poljska, Mađarska, Bugarska…
x Kakav je status knjige poslednjih godina u Srbiji najbolje pokazuje primer od pre dve godine kada su lopovi obili veliki magacin izdavačke kuće Mono i Manjana u Beogradu, u kom se čuvalo 10.000 knjiga. Pod okriljem noći kradljivci su odneli četiri automobilske gume, jedan akumulator i nijednu knjigu! Aleksandar Jerkov je upozorio da je to sudbina srpske kulture za koju "nisu krivi mali lopovi, nego oni malo veći, koje treba tražiti u politici, takozvanom biznisu, ali i u pojedinim medijima."

SUTRA – Sudbina knjige u svetu reklame (2): Roblje profita i književna gerila