U poslu vozača važi pravilo, a tako je i u životu, da čovek nikada ne zna iza koje ga krivine čeka neka opasnost, što potvrđuje životna priča 37-godišnjeg Milana Dimitrijevića, vozača teških kamiona iz Čačka, srećno oženjenog suprugom Danijelom koja mu je izrodila sinove Nikolu (10) i Bojana (4) i prezadovoljnog što je svojim danonoćnim radom mogao da im pruži pristojan život. Vozeći teške kamione širom Evrope gotovo da nije obraćao pažnju na povremene bolove u levom ramenu jer je to boljka sa kojom se susreću mnogi profesionalni vozači. Međutim, bolovi su postali sve učestaliji i sve jači, te je na kraju morao da se obrati lekaru.
– Da je problem daleko veći nego što sam mislio video sam u očima lekara koji je gledao rendgenske snimke ruke, a sve mi je bilo jasno kada me je hitno uputio u Beograd. Dijagnoza je bila osteosarkom kostiju levog ramena i u tom trenutku sve je oko mene počelo da se ruši… Sve što se kasnije dešavalo bilo je kao u nekom najružnijem snu – 21. januara je biopsijom potvrđena zlokobna dijagnoza, 13. februara sam počeo da primam hemioterapiju kako bi se zaustavilo širenje zloćudnog tumora, a 23. juna sam operisan. Trenutak kada su mi saopštili dijagnozu teško je opisati jer sam u tom momentu video vlastitu sahranu… No, to je bio prvi trenutak dok nisam došao sebi i svoju veoma tešku i neizvesnu situaciju shvatio kao izazov da se borim za život – objašnjava Milan koji tvrdi da je u svemu imao i pomalo sreće jer ga je u bolnici na Banjici u Beogradu operisao dr Aleksandar Đorđević koji važi za jednog od najboljih stručnjaka u Evropi za ovakve vrste operacija.
Iako je operacija otklanjanja tumora uspešno obavljena i iako su rezultati dobri, Milan je svestan da se nikada ne zna da li će i kada bolest ponovo da se probudi. No, i pored toga i dalje se bori za svoje zdravlje i za svoju porodicu, ali je lečenje odnelo i sav novac koji je imao.
– Lekari su ubeđeni da bi mi terapijama u Ribarskoj Banji preostali mišići preuzeli funkciju onih koji su morali da budu odstranjeni i da bi mi ruka gotovo u potpunosti bila u funkciji, nakon čega bih mogao ponovo da vozim, ali to je skupo, a para više nemamo. Ja sam na bolovanju, supruga ne radi, dosta novca je potrebno za decu i živim od onoga što mi pošalju prijatelji koje sam stekao vozeći kamion širom Evrope. Svoje porodične potrebe smo sveli na minimum i jedini naš cilj u ovom trenutku je da prikupim oko 3.000 evra, koliko bi koštala rehabilitacija u Ribarskoj Banji. I pored toga što država nadoknađuje deo sredstava, ali samo za određeno vreme, u mom slučaju oporavak bi morao da bude duži. No, nadam se da će me mnogi razumeti i pomoći mi jer sam i ja u životu mnogima pomagao, i to ne samo zbog njih, već radi svog ubeđenja da ljudima u nesreći treba uvek priskočiti – kaže nam Milan Dimitrijević, ubeđen da će ponovo zarađivati za hleb svojoj porodici vozeći kamion putevima Evrope.
|
Doktor za primer
Kontakt adresa |
