Rehabilitacija generala Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije koju je postavila nemačka okupaciona vlast u Drugom svetskom ratu, ponovo će biti razmatrana. Apelacioni sud u Beogradu naložio je beogradskom Višem sudu da ponovi raspravu.
Prethodno je ukinuto rešenje kojim je 7. februara ove godine zahtev za Nedićevu rehabilitaciju odbačen kao neuredan. Viši sud je tada ocenio da predlagači tog nisu lica s pravnim interesom.
Zahtev su, da podsetimo, 2008. godine podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i Nedićev srodnik Aleksandar, koji je praunuk Božidara Nedića, generalovog brata.
Aleksandar Nedić očekuje da će rehabilitacija u ponovljenom postupku uspešno da bude okončana. Kaže da se nakon toga moći da se pristupi i procesu restitucije, pošto je Milanu Nediću posle Drugog svetskog rata konfiskovana celokupna imovina.
On kaže da postoje dokumenta koja potvrđuju da je Nedić bojkotovao okupacione vlasti, ali i da je popustio pred apelom 360 intelektualaca u okupiranoj Srbiji, koji su od njega tražili da se predomisli i formira vladu, pošto su Nemci pretili da će i ostatak Srbije raskomadati između Pavelićeve NDH, Bugarske i Italije, a jedan deo bi uzela Nemačka.
|
Heroj i kvinsling
Samoubistvo u prisustvu vlasti |
– Kada je reč o optužbama za stradanje Jevreja u logoru Staro Sajmište, taj logor u to vreme je bio na teritoriji NDH. Takođe, Nemci su zamerali Nediću što ne sprovodi dovoljno efikasno borbu protiv neprijatelja Rajha, pa mu je u tu svrhu Hitler 1943. lično izrekao ultimatum. Osim toga, niko ne može da ospori da Milan Nedić spasio od smrti oko 350.000 prekodrinskih Srba i oko 50.000 Slovenaca prihvativši ih kao izbeglice – priča Aleksandar Nedić.
On napominje da u Arhivu Jugoslavije u Beogradu postoji 1498 dokumenata o Milanu Nediću. U prvostepenom postupku rehabilitacije sud je 2010. godine zahtevao uvid, ali dokumenti nisu dostavljeni. Problem je nastao pošto je Arhiv tražio da se njihovo kopiranje plati, jer originali ne smeju biti izneti iz arhiva.
Podnosioci zahteva za rehabilitaciju naveli su da je Nedić bio žrtva progona i nasilja i da ga komunističke vlasti nisu osudile, već ubile 1946. godine iako su vlastodršci tada tvrdili da je počinio samoubistvo.
