Tako se sud u Minsteru suprotstavio odluci nemačke vlade kojom su Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina u novembru proglašene "sigurnim zemljama porekla", čime je izbegnuta opasnost ukidanja bezviznog režima.
U glavnom sudskom pretresu minsterski sud će čak pokušati da razjasni da li taj zakon treba da bude poslat Saveznom ustavnom sudu na proveru.
– Pošto tužioci pripadaju etničkoj grupi Roma, sud ima ozbiljne sumnje u procenu Ministarstva za migraciju i izbeglice da ovoj porodici nakon vraćanja u Srbiju ne prete negativne posledice – navodi se u dokumentu.
Zakon o lažnim azilantimaSaopštenja štutgartskog suda ne odgovara stvarnosti pošto se paragraf 350a srpskog Krivičnog zakonika odnosi samo na lažne azilante. Odnosno na one koji žele da pribave korist lažnim prikazivanjem ugroženosti ljudskih prava i sloboda pokuša da stekne u stranoj državi politička, socijalna, ekonomska ili druga prava. Zaprećena je kazna od tri meseca do tri godine, a kažnjavaju se i oni koji organizuju transport, smeštaj i prihvat lažnih azilanata. |
Uz to, sud sumnja i da je pravno opravdano da se Zakon o bezbednim zemljama donosi pre svega u pogledu odnosa prema Romima. Sud smatra da bi Zakonodavac pre nego što uvrsti neku državu na listu sigurnih zemalja morao da razmotri celokupnu situaciju i sve pretpostavke u vezi sa progonom političkih protivnika. Kriterijumi za ovakvu procenu već su dobrim delom definisani u Ustavu, navodi sud.
– Moguće je da zakonodavac nije u dovoljnoj meri razmotrio sve aspekte odnosa prema srpskim Romima, a posebno što se tiče negativnih uslova za putovanje u inostranstvo – navodi se u odluci.
Ovaj sud zamera Vladi i da se nije dovoljno poslužila iskustvima upravnih sudova koji se bave postupcima nasilnog vraćanja u zemlju porekla.
Navodi se primer sudova u Štutgartu i Minsteru u kojima je bilo posebno mnogo slučajeva u vezi sa Romima iz Srbije. Tako je sud u Štutgartu još u maju ove godine podvukao da su "u poslednje vreme Romi u Srbiji od strane države uskraćeni u nekim elementarnim pravima i ciljano kriminalizovani kada žele da koriste svoje građansko pravo na slobodno putovanje iz zemlje. Prema novouvedenom paragrafu 350a srpskog Krivičnog zakonika, lica koja se prijave za azil mogu da budu krivično gonjena i osuđena čak i samo zbog toga što su u inostranstvu podnela zahtev za azil", kaže se u saopštenju štutgartskog suda.
