Roman “Jedno đubre manje”, Đorđa Bajića za manje od mesec dana zauzeo je 13. mesto na top listi, a ovaj filmski kritičar i pisac kaže da mora da opravda poverenje čitalaca.
– Reakcije su toliko dobre da me to čak pomalo i plaši. Za nepunih mesec dana od objavljivanja već je dobio drugo izdanje, što je sve jasan pokazatelj da čitalačko zanimanje postoji – rekao je Bajić.
Urbani beogradski triler “Jedno đubre manje” treći je roman u serijalu o inspektoru Nikoli Limanu i u središtu je istraga dobro isplaniranog ubistva u jednom beogradskom noćnom klubu. U trećem delu trilogije Liman se bavi ubistvom razmaženog sina jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji, a to je u romanu biznismen Mitar Krstić. Mitrov sin Milidrag Krstić je otrovan u striptiz klubu kada je popio smrtonosni šampanjac, a inspektor Nikola Liman istražuje okolnosti pod kojima je otrovan Mili, budući da njegova porodica ima mnogo neprijatelja. Bajić je rekao da je jedno od glavnih nadahnuća kada je osmišljavao dinamiku odnosa u porodici Krstić proizašla iz Krležinih “Glembajevih”.
– Dok sam osmišljavao Krstiće, svakako da je bilo i nadahnuća iz stvarnog života. Stvarnost je pokretačka snaga mojih romana, ona se u njima reflektuje – rekao je Bajić.
Dodao je da su Krstići mešavina više različitih porodica koje sve imaju jednu zajedničku osobinu, a to je misao bogataša da novcem mogu da kupe sve i svakoga, da im je zbog veza i uticaja koji imaju sve dozvoljeno, da mogu da gaze (čak i bukvalno) druge i prođu bez posledica, ali ipak karmički dug koji se napravi pre ili kasnije uvek stigne na naplatu, i to sa velikom kamatom.
Njegov najnoviji roman se u najvećoj meri bavi korumpiranim svetom, svetom prevara i demonstracijom moći.
– Žao mi je što su moji romani toliko aktuelni, voleo bih da živim u manje uzbudljivim vremenima i sređenijoj zemlji, ali tako je kako je. Zato kao autor želim da dam svoj doprinos i uz žanrovsku matricu, na pitak i razumljiv način, predočim istine koje svakom treba da budu dostupne i poznate.
Jedan od najmisterioznijih likova u njegovom romanu je čovek sa maskom psa, a Psoglavi je demonsko biće srpske mitologije. Bajić je rekao da ne sme da otkriva detalje zašto je odabrao to demonsko biće za poseban sastojak kojim je začinio misteriju.
– Svaki triler mora da ima upečatljivog negativca.
Poređenje sa Poaroom
Đorđe Bajić kaže da nije lako napisati roman u kom tenzija raste sa svakom stranicom, ali da pravila žanra nalažu da triler mora da bude uzbudljiv i napet.
– Uživam u poigravaju sa čitaocima i trudim se da im ponudim roman koji će ih zabaviti, a istovremeno i zamisliti. Moje priče, bar se trudim da bude tako, imaju težinu. Cilj mi je da čitaoci o likovima i njihovim sudbinama razmišljaju još dugo nakon što završe čitanje i odlože knjigu – rekao je Bajić.
Dodao je da mu imponuje što njegovog inspektora Nikolu Limana mnogi upoređuju sa Herkulom Poaroom, ali da su ipak njih dvojica različiti, iako je obojici cilj da po svaku cenu stignu do istine.
– To poređenje je za mene zaista velika čast. Odrastao sam i formirao se uz romane Agate Kristi, a posebno sam voleo, i još uvek volim, njene misterije u kojima je slučajeve rešavao nepogrešivi Poaro.
